Vučićeva ofanziva šarma u Berlinu | Evropa | DW | 30.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Vučićeva ofanziva šarma u Berlinu

O čemu god da priča u Nemačkoj, srpski premijer ostavlja dva utiska: neumornog reformatora i regionalnog pomiritelja. Tako je bilo i u ponedeljak, na promociji novoosnovanog Foruma Srbija-Nemačka.

Odobravajući klimoglavi i više aplauza – novinari, privrednici i političari u Berlinu po drugi put u dve nedelje mogli su da vide srpskog premijera Aleksandra Vučića u modernom, često nasmejanom izdanju. Takav im mnogo više liči na ambicioznog reformatora evropskog kalibra nego na bivšeg nacionalistu. Ovo je zapravo prvi susret sa nemačkim novinarima tokom kojeg Vučića niko nije pitao o njegovoj prošlosti i kopernikanskom obrtu – odgovori su poznati, pokajanje zatraženo, oprost dobijen. Simbolično je, za istim stolom, sedela i Ružica Đinđić, udovica ubijenog premijera i prijateljica Nemačke (kako će reći berlinski šef diplomatije Štajnmajer). Sam premijer nekoliko puta se pozvao na reforme koje je počeo Đinđić pa su onda, po njegovima rečima, čitavu deceniju stagnirale. Sve do sada.

Recimo Zakon o radu zbog kojeg će, uveren je Vučić, koliko sledeće sedmice Beograd biti preplavljen masovnim demonstracijama. „Idemo u liberalizaciju i fleksibilnije tržište rada kako bismo bili prijemčiviji za strane investitore“, rekao je premijer, dodavši da je cilj da se nemački investitori osećaju kao kod kuće. Prvi deo njegovog izlaganja na otvaranju stalnog Foruma Srbija-Nemačka bio je posvećen upravo ekonomiji – 2013. je razmena Srbije i Nemačke dostigla tri milijarde evra, pa u prvom kvartalu ove godine dodatno porasla. Čini se da je poruka – sve je bolje od kada smo mi na vlasti. Kritika bivših tek u polurečenicama postaje direktna, kao kada Vučić kaže da su „pogrešne odluke prošlih vlada“ dovele Srbiju tu gde jeste pa sada treba hitno vaditi kestenje iz vatre.

Ili kada govori o političkim odnosima Beograda i Berlina, odnosima koji „nikada nisu bili na boljem nivou“. „Novi početak ogleda se u tome što je Berlin sit srpske politike – jedne za domaću, a druge za inostranu upotrebu, da se jedno govori, a drugo radi. Novi početak je da što mislimo, to i kažemo, a što kažemo, to i uradimo.“ Njegova prethodna poseta glavnom gradu Nemačke i susret sa kancelarkom su, kaže, odlično primljeni u Srbiji. Nada se da Srbija neće izneveriti svog većeg partnera. „Ako ispunimo domaći zadatak, očekujemo od Nemačke i drugih da 2018, 2019. ili 2020. kažu šta je Srbija uradila, a šta nije“, dodao je Vučić.

Poruke između redova

Onda je u zgradu u ulici Rauchstraße 17, na obodu čuvenog parka Tiergarten, stigao nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer. Zgrada je važna za odnose dve države jer je neko vreme služila kao predstavništvo Jugoslavije, baš onda kada je ambasador bio Ivo Andrić. Štajnmajer i Vučić su se upisali u knjigu utisaka u kancelariji koju je čuveni pisac i diplomata koristio, a Štajnamjer je dodao da je Na Drini ćuprija spadala u omiljenu lektiru njegove generacije. „Sećanje je ove godine sveprisutno“, podsetio je Štajnmajer na stogodišnjicu sarajevskog atentata i petnaestogodišnjicu završetka bombardovanja. „Ali mi ne živimo ni u 1914. ni u 1941. ni u 1999. Živimo u 2014, godini u kojoj smo počeli pregovore sa Srbijom o pridruživanju EU. I to je događaj istorijske dimenzije, Srbija se vraća kući – u Evropu.“

Osim ugodnih reči, iskusni socijaldemokrata je gostima iz Srbije između redova poručio – pohvale za ono što radite, ali uradili do kraja niste još ništa. Recimo: „Ostvaren je istorijski dogovor sa Kosovom koji će, verujem, biti i sproveden.“ Ili, još jasnije: „Želimo da budemo partner, ali zahtevan partner, ako smem da kažem. Verujem da je i premijeru Vučiću jasno da to može samo tako, da nema rabata na evropskom putu, da mora da se reši pitanje Kosova, da postoji pravna država i demokratska uprava. (...) Birači su Vam upravo za ovaj put dali jasan mandat“, rekao je Štajnmajer. Onda isto to, samo malo opuštenije: „Vidimo ovih dana da samo ko igra najbolje i daje sve od sebe ulazi u osminu finala.“

„Investirajte sada“

Usledila je podijumska diskusija o pridruživanju Srbije EU, na kojoj su govorili ministri Kori Udovički i Dušan Vujović – u uvodnoj konferenciji za novinare tek statisti. Tada je, naime, govorio samo njihov šef vlade. „Nije slučajno što je premijer ubedljivo dobio izbore“, rekla je ministarka lokalne samouprave Udovički. Ona je objasnila da se Srbiji desio udar realnosti, da su ljudi prepoznali da Vučić ne obećava u prazno, dok je opozicija delovala populistički. „Važno je da bolne reforme koje slede budu percipirane kao fer, da svi ponesu teret. U Srbiji je dugo čak i takozvana inteligencija bila fokusirana na pitanje kako da kolač podelimo, umesto da se pita kako da taj kolač bude veći. Komunizam nas je učio da je raspodela najvažnija“, navela je Udovički. Sada treba smanjiti rashode javnog sektora, ali država mora da postane i prijatelj investitora, dodala je.

Serbien auf dem Weg in die EU

Diskusija u Berlinu. S leva: Berghajm, Vujović, Udovički, Martens, Hombah

Njen kolega iz vlade Vujović – po sopstvenim rečima penzioner Svetske banke – kaže da je jedina dobra vest što se nema kud, reforme više ne mogu da se odlažu. „Javna preduzeća prave gubitke i pružaju loše usluge. Milijarda gubitka Srbijagasa nije normalna, takva preduzeća su svuda u svetu profitabilna“, rekao je Vujović. On je kao poseban problem označio preduzeća u večitom restrukturiranju u kojima radnici dobijaju minimalce, a ne rade ni za toliko. „Ne treba mi da vučemo nemačke investitore za rukav, oni najbolje znaju gde treba da ulože. Mi moramo da uradimo ono što oni ne znaju – zašto bi se oni recimo bavili socijalnim davanjima ili razmišljali da li u nekom gradu radi lokalni vodovod? (...) Ne molimo za novac – ko moli, on uvek dobija samo milostinju – ali kažemo: Pogledajte šta radimo i dođite ako imate interes. Sada ima smisla investirati jer je jeftino i ima perspektivu. Kasnije ćemo ili biti skupi ako budemo uspešni, ili ćemo propasti pa ulaganje neće imati smisla.“

Vujović je rekao da će Srbiji ostati pitanje privatizacije velikih sistema poput Telekoma i EPS-a, ali da država „nema šta da traži u proizvodnji čarapa, hrane i komercijalnih proizvoda kao u vreme komunizma“. Sa ministrove desne strane sedeo je čovek koji proizvodi upravo pomenute čarape. Uve Berghajm, iz rukovodstva tekstilnog proizvođača Falkea, koji u Leskovcu ima fabriku sa 550 zaposlenih. „Tamo sam sreo pouzdane, lojalne ljude spremne da rade. Naišli smo na dobru poslovnu klimu“, rekao je on. Doduše, uprkos velikoj nezaposlenosti na jugu Srbije, nije bilo lako naći dovoljno radnika sa ispečenim zanatom, pa je veliki broj njih obučavan, dodao je Berghajm.

Lošija iskustva kao investitor ima Bodo Hombah, šef moćne medijske grupe WAZ koja je ranije nameravala da kupi Večernje novosti. Naišao je, kaže, na tajkunski zid i povukao kapital iz Srbije. Ipak, ima nade da je tajkunizacija vlasti u Beogradu stvar prošlosti, navodi on, uostalom zato što je Srbija na evropskom putu. Ovu zemlju Hombah smešta u mlade demokratije koje su pune entuzijazma prema evropskoj ideji dok osnivači EU „pokazuju umor i melanholiju“. „Dok se mi u Nemačkoj često pitamo kakva nam je budućnost, Srbi mnogo češće pitaju kakva je budučnost njihove dece ili unuka. To je fabrika nade, njima moramo da damo pozitivnu rezonancu.“ Jer, kako zaključuje ovaj bivši socijaldemokratski ministar, „Srbiji treba Evropa, ali i Evropi treba Srbija“.

„Je li mogu ja?“

U krcatu salu Nemačkog društva za spoljnu politiku tokom podijumske diskusije vratio se i Aleksandar Vučić (u međuvremenu je kratko u četiri oka popričao sa Štajnmajerom). Najpre je seo u publiku, ali kada su se u diskusiju uključili posetioci, uz jedno je li mogu ja vratio se za govornicu i onda još pola sata odgovarao na pitanja. Nije optimista po prirodi, kaže, ali jeste po pitanju odnosa sa Kosovom. „Ljudi više brinu o svojoj budućnosti i budućnosti svoje dece nego o velikim nacionalnim temama. (...) Osim pojedinih ekstremističkih grupa, ljudi u Srbiji razumeju da ne može da se živi u prošlosti“, rekao je premijer. Dodao je da nije toliki optimista po pitanju BiH. „Da odmažemo Bosni nećemo, ali za razliku od drugih koji imaju milion ideja – mi ideju za BiH nemamo. Ako neko ima, neka kaže.“

U diskusiju se uključio i bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling koji je pozdravio Vučićeve reči, ali primetio da predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske šalju drugačije poruke. „Nemam sve odgovore i neću da se pravim pametan“, rekao je Vučić. „Gospodin Dodik i na konferenciji za novinare kaže jedno, ja kažem drugo. Njega poštujem kao izabranog predstavnika naroda Republike Srpske, ali neću da kažem da je svaka njegova reč genijalna kao što ni on ne treba da brani svaku moju reč.“ Vučić je podsetio da je njegova prva zvanična poseta na novoj funkciji bila ona u Sarajevu, dok u Banjaluku još nije otišao. I ovde pokušava sebe da predstavi kao hrabrog pomiritelja kojem nije stalo do rejtinga: istraživanja dobija „svaki dan“ – pre odlaska u Sarajevo bio je najpopularniji političar u Republici Srpskoj, a posle toga nije više tako omiljen.

Ofanziva šarma nastavlja se (iako Vučić kaže da nije šarmantan kao njegovi prethodnici) i kada pitanje postavlja Josip Juratović, poslanik u Bundestagu. On je kritikovao lošu infrastrukturu u regionu, posebno što između Beograda i Zagreba nema brze pruge. Vučić je saglasan: nešto nije u redu, kaže, ako se vozom između ta dva grada putuje sedam sati, a automobilom tri i po. Publici nije jasno, kako to tri i po sata, prebrzo je. „Može i za manje od tri, ali ne smem da kažem da kršim propise“, nasmejao je Vučić sve u sali. Još jedna od (uspelih!) stand up anegdota o infrastrukturi je ona o dogovoru sa Tačijem da se gradi autoput Niš-Priština. „Polovina bi išla kroz centralnu Srbiju, polovina kroz Kosovo i Metohiju, kako mi kažemo, ili kroz Kosovo, kako oni kažu – svejedno je kako se kaže. Zamolili smo EU da ne dobijamo seminare i studije nego pare.“

Serbien auf dem Weg in die EU

U biblioteci gde je nekada Radio Ivo Andrić

U Berlinu Vučić sa mnogo takta reaguje i na kritike. Moderator diskusije bio je Mihael Martens, dugogodišnji dopisnik Frankfurter algemajnea iz Beograda, kojeg je Vučić nekoliko puta nazvao svojim prijateljem. Upravo je Martens u današnjem tekstu kritikovao Vučića jer u Andrićgradu nije pomenuo crne mrlje srpske istorije, odnosno ubijanje Bošnjaka kod Višegrada. „Znači kriv sam za nešto što nisam rekao?“, pitao je Vučić. „To je područje na kojem Srbi i muslimani nikada nisu razmenili žive, tolika je mržnja. Mislio sam da se to podrazumeva i da ne moram da pominjem na tako slavan dan.“ Inače, tvrdi Vučić, nije mu problem da govori i o tamnim stranama slavne srpske istorije. Mrlje imaju sve nacije: „Ustaše su pobile celu moju porodicu, ali to ne znači da Hrvatska nema slavnu istoriju.“

Ili kritički tekstovi Dojče velea na srpskom jeziku, o temama koje menstrim mediji u Srbiji tek ovlaš dotiču. „Gledam Dojče vele na različitim televizijama, mada mi je malo u nezgodnom terminu. Mislim da potpuno slobodno izveštavaju, zadovoljan sam i kritičkim tonom, toga nikada nije dovoljno. Iz toga sam spreman da učim. Uostalom, nedavno sam gospodinu Caniju dao intervju. Vidite, predsednik srpske vlade daje intervju albanskom novinaru nemačkog Dojče velea. Eto šta vam je region“, rekao je uz osmeh Vučić.

Na novu ofanzivu šarma neće se dugo čekati – Vučić i Berlin videće se ponovo najkasnije krajem avgusta, kada Angela Merkel organizuje konferenciju na kojoj će učestvovati lideri regiona.