Vučić: Srbiji nedostaje preduzetnički duh | Izbor iz štampe | DW | 21.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Vučić: Srbiji nedostaje preduzetnički duh

„Na putu u EU nisu problem navodno zle komšijske zemlje ili Nemačka nego mi sami“, kaže Aleksandar Vučić u intervjuu za FAZ povodom početka pregovora sa EU. Štampa na nemačkom ističe ekonomske probleme Srbije.

Osvrćući se prvo na obećanje - da će Srbija biti deo Evropske unije - koje je marta 2003. na sahrani Zorana Đinđića, dao tadašnji ministar spoljnih poslova Grčke, Jorgos Papandreu, dopisnik uglednog Frankfurter algemajne cajtunga pitao je Vučića, kako je on, koji je bio za Veliku Srbiju, u vreme dok je Đinđić propagirao ideju o evropskoj Srbiji, 2008. okrenuo leđa nacionalizmu: „To je bio proces. Nije da se jednog jutra probudiš i jednostavno kažeš – ja sam drugačiji“, odgovara Vučić. „Za razliku od mnogih političara u Srbiji koji se ponašaju kao da su uvek u pravu, ja se ne stidim da kažem da sam se varao, Grešio sam. Nisam bio u pravu. Iako nije lako, ja priznajem svoje zablude. […] Kada je 1989. pao Berlinski zid i svet se menjao, mi Srbi nismo shvatili šta to znači. Više nismo razumeli svet. Evropska ideja je zrila, ali mi to nismo videli. Danas kažem: mi volimo Rusiju, sarađivaćemo sa njom – ali naša budućnost je bez sumnje na Zapadu.“

Vučić zna da su mnogi u zapadnoj Evropi protiv daljeg širenja EU, posebno kada se radi o Srbiji koja na Zapadu važi za „problematičnu“. „Ali čak ni u Nemačkoj, gde se sa posebnom skepsom gleda na Srbiju, niko ne može da kaže da ga je beogradska vlast u poslednih godinu i po dana prevarila. Što najavimo, to i uradimo. To je prvi put u novijoj istoriji Srbije. Do sada smo često jedno pričali, drugo mislili, a treće radili.“ Najmoćniji političar Srbije ne veruje da će Hrvatska, kao nova članica Unije, blokirati srpske evrointegracije. „Ne verujem da će za pet, šest godina još biti problema Hrvatske i Srbije koji su nerešivi. To važi i za odnos Beograda i Prištine. Narednih godina ćemo doprineti razumnom dijalogu i rešiti otvorena pitanja u obostranom interesu. To neće biti lako, ali ćemo uspeti.“

Na konstataciju novinara da je srpska ekonomija u haosu, te da javni sektor (sa 740.000) zaposlenih ima grčke dimenzije, Vučić kaže: „Da, to je otprilike kao u Grčkoj. Ali mi imamo političku volju da rešimo problem. Naš problem je što svi žele da rade u državnoj službi. Izgubili smo preduzetnički duh i sada moramo ponovo da ga probudimo i podstičemo. Skratili smo plate u javnom sektoru i uveli poseban porez za činovnike koji zarađuju više od 550 evra – to nas baš ne čini omiljenim u Srbiji. Istovremeno smo uveli poreske podsticaje za investicije u privatnom sektoru. Moramo da pomognemo svima koji žele da pokrenu neki posao.“

Mogu li se takve reforme sprovesti sa Socijalističkom partijom Srbije i PUPS-om koji štiti svoju klijentelu, penzionere? „Nadam se“, kaže Vučić. „Ako ne bude išlo, prekinućemo saradnju. Nažalost, mnogi u ovoj zemlji veruju da država treba da se brine o svemu. Ako pada sneg – država je kriva. Ljudi imaju premalo odgovornosti. Na našem putu u EU nisu problem navodno zle komšijske zemlje ili Nemačka, nego mi sami – očekivanje da drugi moraju da reše naše probleme i da će nam rešenja pasti sa neba.“

Dug put sa preprekama

Računa se da će pregovori EU i Srbije trajati desetak godina, piše već u podnaslovu teksta Zidvest prese (Ulm). List konstatuje da je najveća prepreka nerešeni status Kosova. „Samo 23 od 28 članica Unije su priznale nezavisnost bivše srpske pokrajine. Zato se Beogradu kao uslov ne može postaviti formalno priznanje nezavisnosti, ali praktično može.“ Kao drugi problem pominju se propisi o zaštiti životne sredine – u odlaganje otpadnih voda i manje korišćenje mrkog uglja Srbija bi morala da uloži oko 12 milijardi evra, prema nekim procenama. „Sa 7,2 miliona stanovnika bi Srbija pripadala sredini EU – čak 12 članica su manje. Prema prihodu po glavi stanovnika je Srbija za četvrtinu iza najsiromašnijih država EU, Rumunije i Bugarske. Prema prosečnoj plati, za četvrtinu ispred njih“, piše još Zidvest prese, koji na kraju podseća na izjavu premijera Ivice Dačića da će prva sledeća zemlja koja uđe u EU biti upravo Srbija.

Bečki list Kurir komentariše da su nerealne najave srpskih političara o ulasku u EU već do 2020. godine. Navode se dramatične brojke srpske svakodnevice poput nezaposlenosti od 26 odsto, državnog duga od 65 odsto BDP, budžetskog deficita od šest odsto. Prosečna plata je, piše Kurir, oko 500 evra – što baš i nije tačno, prosek je nažalost za 100 evra niži. „Istovremeno jačaju glasine da će biti prevremenih izbora. Napredna stranka vicepremijera i najomiljenijeg političara Aleksandra Vučića je u zaletu i mogla bi da ojača poziciju u vladi. Ipak, izbori su skupi, a i usporili bi tempo razgovora sa Briselom i Prištinom. Beograd je uprkos tome optimističan da će uskoro naći svoje mesto u Evropi“, piše austrijski dnevnik.

Najveći švajcarski list Noje ciriher cajtung fokusira ministra privrede Sašu Radulovića koji je „prepoznao znake vremena“. „Neizvesno je da li će političari poput Radulovića kroz početak pregovora sa EU dobiti dovoljno podrške za privatizaciju firmi koje su u raljama partikularnih interesa partija, sindikata ili penzionera. Već sada sindikati traže ostavku ministra i najavljuju generalne štrajkove ukoliko se sprovedu privatizacije koje će ukinuti desetine hiljada radnih mesta. I zbog toga novi izbori deluju sve realnije. Za ekonomsku obnovu to možda bude i dobro. Predviđa se jačanje Napredne stranke – koja je u ekonomskom pogledu relativno liberalna i kojoj je Radulović blizak – dok bi Dačićevi socijalisti morali da računaju sa izbacivanjem iz vlade“, zaključuje list.

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković