Vučić najmoćniji čovek novog režima | Izbor iz štampe | DW | 04.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Vučić najmoćniji čovek novog režima

U tekstu naslovljenom „Povratak korenima“, list Frankfurter algemajne cajtung prenosi osvrt novinara Mihaela Martensa na promenu političkih snaga u Srbiji, ocenjujući da se on iz korena promenio za nepuna dva meseca.

default

Vučić

„Još početkom maja, posle parlamentarnih izbora i prvog kruga predsedničkih izbora, izgledalo je kao da će tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i šef Demokratske stranke - dominirajuće u beogradskoj vladi – u svojim rukama zadržati sve konce. Ali na sveopšto iznenađenje Tadić je izgubio na predsedničkim izborima protiv Tomislava Nikolića, bivšeg velikosrpskog nacionaliste koji sada nosi proevropske boje i energično se zalaže za članstvo Srbije u - njemu nekada toliko omraženoj-EU.“

List piše da je Demokratskoj stranci potom leđa okrenuo ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i negova Socijalistička partija Srbije. „Dačić je zapravo obećao DS nastavak koalicione saradnje, ali onda mu je Nikolićeva Srpska napredna stranka napravila ponudu koju nije mogao da odbije. Nekadašnji portparol beogradskog despota Miloševića tu nije mogao da kaže ne.“

Srbiju vode protagonisti starog režima

Serbien Ministerpräsident Ivica Dacic im Parlament von Belgrad

Dačić

U nastavku frankurtski list opširnije piše o „trećem i najmoćnijem čoveku“ novog režima Aleksandru Vučiću. List piše da je Vučić zamenik premijera, da vodi i Ministarstvo odbrane, ali da je on ključna figura kao predsednik SNS, najjače stranke u vladi. Vučićev politički put list opisiju sledećim rečima: „Za svoj uspon on može da zahvali ubedljivo najkorumpiranijem režimu. Kao mlad čovek bio je vođa radikalne scene navijača fudbalskog kluba Crvena zvezda, iz kojeg je regrutovan veliki broj dobrovoljaca koji su pustošili tokom rata u Jugoslaviji. Rano se priključio Srpskoj radikalnoj stranci velikosrpskog šoviniste Vojislava Šešelja, kojem se danas sudi pred Haškim tribunalom. U stranci je brzo napredovao. Sa 24 godine je bio generalni sekratar stranke. Četiri godine kasnije, kada su radikali za vreme rata na Kosovu ušli u Vladu nacionalnog jedinstva Vučić je bio ministar za informisanje. Beogradski novinari bi mogli da pričaju kako se mladi ministar ophodio prema opozicionim medijima, kada još uvek za sebe nije otkrio evropske vrednosti. Danas se Vučić – baš kao i predsednik Nikolić – predstavlja kao umeren političar koji je prevazišao velikosrpski nacionalizam. Kada je reč o retorici to je zaista tako.“

Na severu Kosova igra mačke i miša

Serbische Barrikaden auf der Brücke über den Ibar

Mitrovica

Mihenski Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom „Misija bez kraja“ piše o situaciji na severu Kosova i angažmanu Kfora. List piše da je još prošlog leta most na Ibru u Mitrovici bio prohodan, a da je danas na njemu ružan zid od šljunka, betonskih ploča i čeličnih ograda i da oko njega stražari 800 vojnika nemačkog Bundesvera. List piše da se situacija proteklih godina veoma zaoštrila od kada Srbi na severu postavljaju blokade na putevima. „Blokada mosta u Mitrovici i mnoge druge je reakcija Srba na pokušaj Euleksa i kosovske policije od septembra 2011. godine, da preuzmu kontrolu nad graničnim prelazima prema Srbiji. Kfor koji se brine za slobodu kretanja na Kosovu uklonio je mnoge barikade i postavio mnoge kontrolne punktove. Tako se razvila prava igra mačke i miša: ovde nova barikada Srba, tamo kontrolni punkt Kfora. Početkom juna u mestu Rudare kod Mitrovice vojnici Kfora su napadnuti prilikom uklanjanja barikade. Satima se pucalo na sve strane, 21 osoba je povređena. Ranjeni su bili i nemački vojnici. Za divno čudo mrtvih nije bilo.“

Zidojče cajtung piše da su korupcija, krijumčarenje, organizovani kriminal veliki problemi na severu Kosova, kao i to da su ljudi izloženi pretnjama mafije, da vlada telefonski teror, da se oružje, municija i molotovljevi kokteli često transportuju u kolima hitne pomoći, da nema elementarnog reda i da su mnogi automobili bez registarskih tablica.

Ko će biti sledeći pacijent?

Osvrćući se na problem evropske dužničke krize, Noje osnabriker cajtung u tekstu naslovljenom „Ko je sledeći?“ piše o Sloveniji: „Još prilikom pristupanja EU pre pet godina, Slovenija je važila za primerenog učenika, što dosta govori o procenjivačkoj moći komisije u Briselu, koja je u slučaju Grčke potpuno zakazala. Rejting agencije sada kažnjavaju Sloveniju. Kreditna moć spala je na mizeran nivo i samo je pitanje nedelje kada će Ljubljana početi da moli za pomoć posrnule banke. Na Sloveniji evro neće da propadne. Zemlja je premala i ekonomski nebitna, ali je zabrinjavajuće što evro države posrću jedna za drugom, kao da nije bilo toliko spasilačkih samita. Irska, Portugal i Grčka su potpuno pod finansijskim štitom EU. Kipar i Španija dobijaju pomoć od banaka. Slovenija bi dakle bila šesta zemlja kojoj su potrebne milijarde pomoći. Ko će biti sledeći pacijent?

Priredio Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon