Vrući krompiri koje je Obama sam uzeo

„Da li je irački rat završen? Pobednički govor američkog predsednika Obame je preuranjen. S obzirom na pad popularnosti, veliki broj nezaposlenih i nova strahovanja od recesije, predsednik nastoji da stekne poene spoljnopolitičkim uspesima. Ali Irak još nije zreo za potpuno povlačenje američkih snaga – suviše je nestabilan, mnogo je rizika i veoma je daleko od trajnog mira.

Istina, Obama je obećao kraj iračkog rata. To predizborno obećanje sada je formalno ispunio, ali se gerilski ratovi ne mogu okončati govorom na televiziji. Suzbijanje gerile je dugoročan proces. Američki predsednik je saodgovoran za sudbinu Iraka, jer u zemlji ne bi smelo da dođe do građanskog rata sunita, šiita i Kurda. Neophodno je i dalje efikasno suzbijati teroriste. Ali, da li je politička i vojna elita Iraka spremna da sama preuzme te zadatke? Sumnje su opravdane. U krajnjoj liniji, građani već pet meseci čekaju da se stranke dogovore oko nove vlade. Obama bi morao biti svestan da je u Iraku još mnogo ostalo da se učini“, piše Noje osnabriker cajtung.

Bliski istok: još jedan vruć krompir za Obamu

Povodom mirovnih pregovora Izraelaca i Palestinaca koji počinju u Vašingtonu, list Rajniše post piše: „Rizik je veliki, možda je najveći za posrednika Baraka Obamu. Barak Obama se upustio u maraton u kome niko ne može da kaže da li će se ikada stići na cilj. Ukoliko mu to ipak uspe, naknadno će opravdati preuranjeno dodeljenu Nobelovu nagradu za mir. Ukoliko ne uspe, može biti siguran da slede ismevanje i pakost. Nezahvalno je pokušavati uspostaviti mir na Bliskom istoku. Suparnici su sitničavi, problem suviše komplikovan – postoje jaki razlozi da američki predsednik ne preuzima ulogu sudije. Pogotovo u situaciji kada sopstveni birači imaju sasvim drugačije prioritete. Naime, uznemireni zbog rekordnih dugova i nesigurnog privrednog rasta Amerikanci žele predsednika koji se na prvom, drugom i trećem mestu bavi privredom“, piše Rajniše post.

Na sledećoj strani:

Zloupotreba antikomunističkog pokreta i ćutljivi ministar Vestervele

Zloupotreba antikomunističkog pokreta

Juče je u Poljskoj obeležena trideseta godišnjica sindikalnog pokreta Solidarnost koji je imao ključnu ulogu u rušenju komunističkih vlasti i tim povodom list Merkiše odercajtung piše: „Trideseta godišnjica Solidarnosti u Poljskoj je obeležena na krajnje neuobičajen način. Legendarni vođa štrajka (u brodogradilištu u Gdanjsku) Leh Valensa nije prisustvovao najvećem delu svečanosti. Predsednik vlade Donald Tusk je izviždan, dok je vođa opozicije Jaroslav Kačinski dočekan ovacijama.

Njegova stranka je praktično prisvojila nasledstvo Solidarnosti i optužuje vladajuću stranku, Građansku platformu, za izdaju ideala. Osim toga, Kačinski još nije preboleo poraz na predsedničkim izborima, i dalje koristi (u političke svrhe) tragičnu smrt brata Leha, a povrh svega u novembru slede regionalni i komunalni izbori. Sećanje na velike istorijske događaje u tim okolnostima vrlo lako se zloupotrebljavaju.“

Ćutljivi Vestervele

List Berliner cajtung piše o ministru spoljnih poslova Gidu Vesterveleu: „Vestervele je upadljivo ćutljiv kada je reč o važnim spoljnopolitičkim temama. U grčkoj krizi podijum je prepustio kancelarki Angeli Merkel. U avganistanskoj krizi nije taj koji određuje nove smernice. Ništa nije rekao u vezi sa reformom Bundesvera. Vestervele ćuti i nejasno je da li ne može ili neće, ili se ne usuđuje kada bi trebalo da može i hoće. U FDP mnogi misle da bi Vestervele bio bolji ministar spoljnih poslova kada bi se povukao sa položaja predsednika stranke. To je zabluda. Teret dvostruke funkcije nije razlog što Vestervele ćuti kada je reč o značajnim temama nemačke spoljne politike. Jednostavno, u pitanju je njegovo čvrsto uverenje da je već ćutanje samo po sebi najviši domet diplomatije, dakle i spoljne politike“, piše Berliner cajtung.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević