Vrtić za decu sa HIV-om

Da li je i Liza zaražena ne zna niko osim vaspitačice. „Deci, naravno, HIV ništa ne znači. Deca vide kada je neko prehlađen, kada ima kijavicu ili se povredi. Nama je važno da se odmah na ranu stavi flaster kada se dete povredi“, kaže Antje Linsted.

Deca vole flaster i raduje se što se lepi i za najmanju ogrebotinu. Zabrinuti su pre svega roditelji porodica u kojima niko nije zaražen. Antje Linsted i ostali vaspitači vrlo brzo uklanjaju ta strahovanja i raduju se što je polovina dece u vrtiću iz zdravih porodica.

„To je ono što smo želeli – ne da budemo vrtić za zaraženu decu, nego da njih i njihove porodice integrišemo u našu malu zajednicu, a time i četvrt i grad. Želimo da roditelji ne budu izolovani, nego da imaju kontakt sa drugim porodicama“, kaže Antje Linsted.

„Toplina gnezda“

Udruženje „Toplina gnezda“ i njegovi vrtići postoje već deset godina. U prvo vreme dolazila su uglavnom deca iz narkomanskih porodica. Danas su ugrožene porodice uglavnom iz Afrike i istočne Evrope gde majke i dalje prilikom porođaja decu zaraze virusom HIV. Zahvaljujući najnovijim lekovima i carskom rezu to se prilikom porođaja u Nemačkoj gotovo više ne dešava.

„To nije problem migranata ako ljudi izoluju zaražene virusom HIV. To je problem prosvećenosti, dakle obrazovanja“, kaže pedagog Martin Kvente.

Kvente organizuje informativne večeri i povremeno je zapanjen šta sve ljudi ne znaju i koliko predrasuda još postoji. „Ima mnogo kampanja prosvećivanja koje su zaista dobro zamišljene, ali ponekad zapanjuje da to ne stiže do ljudskih glava. I dalje ima ljudi koji misle da se sida prenosi rukovanjem“, kaže Kvente.

Sve to pokazuje da su ovakvi vrtići više nego potrebni, mada se Kvente i Linstedova nadaju da će jednog dana njihov rad biti suvišan i da će HIV pozitivna deca biti dobrodošla u svakom nemačkom vrtiću.

Autori: Scenja Pelcel / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković