Vrlo upitan genetski test | Mozaik | DW | 09.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vrlo upitan genetski test

Novim genetskim testom ubuduće bi mogla da budu selektovana, a time i abortirana sva nerođena deca koja na svom genu nose „grešku“ koja uzrokuje Daunov sindrom. To je, međutim, izazvalo veliku polemiku...

„Pa i mi smo ljudi“, povikao je prošlog četvrtka glumac Sebastijan Urbanski u Berlinu na konferenciji za novinare, ogorčen vešću o uvođenju novog testa koji bi trebalo da pokaže da li neko još nerođeno dete boluje od Daunovog sindroma ili ne. Test bi trebalo da bude „pušten u promet“ već sledećih dana iako se o njemu i njegovoj moralno-etičkoj ispravnosti raspravlja već mesecima. Urbanski, koji i sam boluje od tog sindroma, bio je jedan od najžešćih protivnika uvođenja tog genetskog testa.

Sebastijan Urbanski, nemački glumac

Sebastijan Urbanski, nemački glumac

U raspravu oko toga sme li se dozvoliti korišćenje tog testa ili ne, bili su uključeni pravnici, političari, predstavnici farmaceutske industrije, lekari i drugo medicinsko osoblje kao i predstavnici raznih udruženja invalida. Nakon niza meseci, ovih dana konačno je u Berlinu predstavljen rezultat istraživanja i veštačenja poverenika savezne vlade za pitanja invalida koji jasno pokazuje da prenatalni test kojim se preko krvi ustanovljuju eventualne „greške“ na genu koje dovode do Daunovog sindroma, krši zabranu diskriminacije koja se garantuje nemačkim Ustavom, ali i zakon o genetskoj dijagnostici.

Pozitivna dijagnoza najčešće dovodi do abortusa

Poverenik savezne vlade za pitanja invalida, Hubert Hipe, tvrdi da je svrha tog testa isključivo diskriminacija i usmrćivanje nerođene dece, ukoliko test pokaže pozitivni rezultat. Prema njegovom mišljenju, on je u suprotnosti sa medicinskom etikom. „On ne služi ni u medicinske niti u terapijske svrhe, budući da je Daunov sindrom neizlečiv. Samim tim, njegova jedina svrha je – selekcija. To je diskriminacija najgore vrste“, rekao je Hipe. S njime se složio i autor testa pravnog veštačenje, Klaus-Ferdinand Gerdic. On kaže da je jedina svrha tog testa ona komercijalna; testiranje bi trebalo da košta oko 1.200 evra.

Procenjuje se da 90 odsto slučajeva u kojima je ustanovljena „greška“ na genima, konkretno, postavljena dijagnoza trisomije, dovodi do abortiranja nerođene dece. No, uprkos tome, predsednik Udruženja lekara, Frank Ulrih Montgomeri, zastupa gledište da test ima i svoje pozitivne strane. „Naše društvo se odlučilo za prenatalnu dijagnostiku. To se sada više ne može zaustaviti. U svakom slučaju, bolje je koristiti se tim testom nego, na primer, dosadašnjim ispitivanjem plodove vode“, rekao je Montgomeri.

Jednostavan test otežava donošenje odluke

Hubert Hipe

Hubert Hipe

Gabrijele Freh iz savetovališta za trudnice i prenatalnu dijagnostiku „Cara“ u Bremenu smatra, pak, da je novi način testiranja veoma problematičan. „Život s decom invalidima u Nemačkoj se vrlo često predstavlja kao težak i pun patnje. Samim tim, žene se stavljaju pod pritisak. Takvim jednostavnim testom čini se kao da se patnja može vrlo lako izbeći. Ali, to nije tako. To znači i preuzimanje velike odgovornosti. Osim toga, on bi mogao da bude samo početak – moglo bi da se dogodi da ćemo ubuduće moći da pročitamo gen embriona čime bi moglo biti postavljeno u pitanje sve šta na bilo koji način odudara od norme“, mišljenje je Gabrijele Freh.

Potrebna su nova pravila

Prema njenom mišljenju, međutim, s tehničke strane, taj novi test u svakom slučaju predstavlja napredak. On je manje rizičan od dosadašnjeg testa plodove vode koji u najgorem slučaju može da dovede do pobačaja, odnosno, smrti nerođenog deteta. „Mi želimo da ponovo otvorimo etičku raspravu. Reč je, naime, o osnovnom pitanju – želimo li kao društvo da selektujemo i ukloniti nerođenu decu samo zato što imaju određene manjkavosti na genima“, pita se Freh.

Autori: Ginter Birkenštok / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković