Vrhunski naučnici odlaze iz Nemačke

Nije tajna da su zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država ili Velike Britanije atraktivne za naučnike. Ne samo za one iz Nemačke. Šanse i mogućnosti su odlične, plate dobre, ali ima i drugih pogodnosti: malo birokratije, mnogo fleksibilnosti i kreativnosti.

Odliv mozgova poslednjih godina beleži se i u Nemačkoj: mnogi naučnici, koji na neko vreme odlaze u inostranstvo - što je za usavršavanje uobičajeno i važno - ne vraćaju se nazad. I većina Nemaca, koji su u proteklih dvadeset godina dobili Nobelovu nagradu, najčešće predaju na vodećim univerzitetima u Americi – Harvardu, Jejlu, Stenfordu ili Kolumbiji. Vrhunski naučnici iz Azije ili Latinske Amerike već samo zbog jezika, ne dolaze u Nemačku, već idu u zemlje u kojima se govori engleski.

Nemačka se trudi da poboljša uslove

Upravo o tom problemu se govori izveštaju Komisije eksperata za inovacije i istraživanje (EFI) – da više vrhunskih naučnika Nemačku napušta, nego što u nju dolazi. Zapravo, ništa novo. Ipak ne sasvim tačno. Između 1996. i 2011. godine prema podacima EFI, 23.000 naučnika otišlo je u inostranstvo, a samo njih 19.000 vratilo u Nemačku. Brojka je tačna, ali ne sasvim aktuelna, ocenjuje predsednik nemačkog istraživačkog centra „Udruženje-Helmholc“, Jirgen Mlinek. Baš u proteklih deset godina nemački univerziteti „ne samo da su stvorili dobar teren, već se u mnogim istraživačkim oblastima nalaze u svetskom vrhu“. To je tačno. Proteklih godina Nemačka je mnogo toga učinila kako bi postala atraktivnija, kako za strane, tako i za nemačke naučnike.

Primera radi, pokrenuta je takozvana inicijativa ekselencije. Univerziteti dobijaju veća finansijska sredstva, devet univerziteta dobili su titule „elitnih univerziteta“, dodatnu finansijsku pomoć od nekoliko miliona evra, kao i specijalni program za obnovu sa primamljivim ponudama. Svo to bi trebalo vrhunske nemačke istraživače da vrati u matičnu zemlju. Te inicijative, smatra ministarka obrazovanja, Johana Vanka, pokazuju da je „Nemačka sve privlačnija za naučnike, stručnjake, studente i pametne glave iz čitavog sveta.“ Očigledno i za dobitnike Nobelovih nagrada. Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 2013. godine, Tomas Zidhof, dolazi u Berlin, gde će kao gostujući naučnik raditi na Institutu za zdravstvena istraživanja (BIG). Do sada je radio na kalifornijskom univerzitetu Stenford. Odluka da dođe u Nemačku dokaz je, kaže Vanka, da je Nemačka sa svojim prvoklasnim uslovima za istraživanje izuzetno privlačna za međunarodne istraživače.

Ima još mnogo posla

Ipak, i dalje je neophodno mnogo toga uraditi. I eskpertska komisija je tu u pravu sa svojim izveštajem. Jer, i pored toga što se mnogo više novca ulaže u istraživanja i obrazovanje, i bez obzira što pojedini univerziteti sada mogu da se nazovu elitnima, mnogo je razloga zašto se vrhunski stručnjaci odlučuju za odlazak u SAD, Veliku Britaniju, Švajcarsku ili čak Dansku. Tamo se govori engleski. Taj jezik polako počinje u Nemačkoj da se uvodi kao glavni jezik. Takođe, još uvek je malo primamljivih radnih ugovora. Zašto bi onda jedan naučnik iz inostranstva, kojem se nudi ugovor na pola godine, a dalje mogućnosti su neizvesne, došao u Hajdelberg ili Hamburg. Potrebno je više toga uraditi. Onda bi, za pet godina, novi izveštaj Komisije eksperata za istraživanje i inovacije (EFI) mogao da bude bolji.

Autori: Judit Hartl / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Dijana Roščić