Vreme radi protiv nas u Ukrajini | Politika | DW | 23.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vreme radi protiv nas u Ukrajini

„Što duže budemo uzdržani, biće jednostavnije da se na istoku Ukrajine stvari promene i da nas Rusi dovedu pred svršen čin. To smo već doživeli na Krimu“, upozorava u intervjuu za DW Lijana Fiks iz fondacije „Robert Boš“

Dojče vele: Situacija u istočnoj Ukrajini se ne smiruje. Štaviše, stalno se pogoršava. Smatrate li da bi konflikt mogao da eskalira?

Lijana Fiks: Šanse za to su pola-pola. Ženevski dogovor, uprkos svih nada koje se polažu u njega, nije prvi korak koji bi mogao da vodi ka deeskalaciji. Obe strane ionako različito tumače dogovor, tako da nije jasno ko i kada treba da sprovede dogovorene korake i naravno ko je odgovoran za njihovo nadgledanje.

Koje grupe, paravojne ili regularne, se pojavljuju u konfliktu u Ukrajini?

Na istoku zemlje zaista imate građane koji su se organizovali. Oni žele istok Ukrajine da orijentišu prema Rusiji. Ali oni nisu tako brojni kao u konfliktu na Krimu. Na istoku Ukrajine imate i naoružane grupe, koje sebe nazivaju nezavisnom milicijom. Vrlo je verovatno međutim da ih podržava Moskva. U Kijevu postoje nacionalistički orjentisane grupe: s jedne strane već godinama etablirana partija Svoboda, čija je popularnost, ako je verovati anketama, bitno opala. Postoji još i „Desni sektor“, kojim se ruska strana posebno bavi. Ipak, njihov uticaj ne bi trebalo preuveličavati i precenjivati – niti je duboko ukorenjen u društvu, niti ima dugu tradiciju.

Liana Fix Expertin Deutsche Gesellschaft für Auswärtige Politik in Berlin

Lijana Fiks je ekspertkinja Nemačkog društva za spoljnopolitička pitanja u Berlinu. Radi u Centru za srednju i jugoistočnu Evropu fondacije „Robert Boš“.

Da li se u konfliktu pregovara sa pravim grupama?

U principu da, jer Rusija vrši strahovit pritisak. Ali sve dok Rusija to ne bude želela da prizna, pregovori sa Rusijom o separatistima neće dati rezultata. Julija Timošenko predložila je da se u Kijevu organizuje okrugli sto i da se pozovu i separatisti. No, mnogi to ne smatraju dobrom idejom – time bi se separatisti priznali kao strana sa kojom se pregovara. Osim toga, nejasno je i u kojoj meri oni zastupaju stavove naroda istočne Ukrajine. Vrlo je moguće da se radi o maloj, radikalnoj grupi koja želi provokaciju i koja nije zainteresovana za dugoročno rešenje.

Koje instrumente bi Zapad mogao još da upotrebi?

Nove ekonomske sankcije Rusiji. Naime, treći stepen sankcija trebalo bi da stupi na snagu kada bude jasno da postoji prava ruska intervencija u istočnoj Ukrajini. Sada se to još uvek ne može potkrepiti jasnim dokazima. Smatram da je važno poslati još više posmatrača na istok Ukrajine. U tom slučaju, zaista bi moglo da se razjasni ko šta radi, i koliku podršku ima u narodu. Pitanje svih pitanja jeste odakle stiže podrška naoružanim grupama. Odlučujući dokaz za rusku podršku još uvek nedostaje.

Kakvu ulogu imaju predstojeći izbori?

Predsednički izbori 25. maja su odlučujući za stabilizaciju prilika u Ukrajini. Do sada je vlada u Kijevu stalno bila suočena sa tvrdnjom da nije legitimno izabrana. Kada bude postojao legitimno izabran predsednik, onda će on morati da bude priznat kao partner u pregovorima. Pitanje koje se međutim postavlja jeste da li separatisti na istoku Ukrajine ili Rusija imaju interes da izbori proteknu mirno i da li će to dozvoliti. Tim pre što je verovatnoća prilično mala da bi na izborima mogao da pobedi proruski orijentisan kandidat.

Kakvu bi ulogu u rusko-evropskim odnosima trebalo da ima Nemačka?

Nemačka vlada je do sada postupala promišljeno. Pitam se međutim, da li je pametno da sada izvlačimo poslednju kartu protiv Rusije, odnosno da uvodimo treći stepen ekonomskih sankcija i da još najavljujemo da se po tom pitanju strašno okleva. Zapravo, ima veoma malo instrumenata koji su preostali. Zato bi Nemačka trebalo da zadrži taj adut u svojim rukama.

Da li je glavni problem sa konfliktom u Ukrajini što je činjenično stanje, da tako kažem, „tanko“?

Postoji puno fakata, ali oni nisu autorizovani. Još uvek nemamo nijednu instancu koja će potvrditi da su trupe u Slavjansku sastavljene od vojnika koji dolaze iz Rusije. Novinari čine puno toga u razjašnjavanju situacije, ali to nije dovoljno za pregovore. Što duže budemo uzdržani i ne budemo sigurni u to šta se tamo dešava, biće jednostavnije da se na istoku Ukrajine stvari promene i da nas Rusi dovedu pred svršen čin. To smo već doživeli sa Krimom. Što se duže budemo zadržavali na pitanju, jesu li to ruski vojnici ili ne, to više prostora za delovanje dajemo jedinicama i naoružanim grupama na terenu. To je čuvena igra na kartu vremena. Ne bismo sebi trebalo da dajemo toliko vremena, jer ćemo se opet naći pred svršenim činom i, slično kao na Krimu, nećemo moći da vratimo stvari na stanje kakvo je bilo ranije.

Autor: Klaus Jansen / jr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković