Vreme je za obračun sa desničarskim terorizmom | Politika | DW | 18.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vreme je za obračun sa desničarskim terorizmom

Na jesenjem sastanku stručnjaka za bezbednost Kirminalističke policije u Nemačkoj, bilo je reči o tome kako se efikasnije boriti protiv “desničarskog terorizma“. Zaključak je bio, pooštriti mere, koje se već preduzimaju.

default

Pesnica

Prošle godine je počinjeno 17.000 krivičnih dela sa desničarskom pozadinom. U preko 800 slučajeva, došlo je i do teškog nasilja. U pet slučajeva dokazan je i pokušaj ubistva. Činjenice koje je Jorg Cirke, predsednik Saveznog zavoda kriminalističke policije (BKA), predstavio na sastanku u Vizbadenu, ukazuju na surovu realnost. "Scena postaje mlađa, militantnija i spremnija na akciju", rekao je Cirke pred oko 500 prisutnih, među kojima je bilo mnogo istražitelja i predstavnika u poslednje vreme oštro kritikovane Službe za zaštitu ustavnog poretka. Oni su otkrili seriju ubistava "Nacističkog podzemlja" (NSU) tek nakon što su se počinitelji u novembru prošle godine sami predali, a istraga je trajala deset godina.

PK BKA - Bundesinnenminister Hans-Peter Friedrich und BKA Präsident Jörg Ziercke

Hans-Peter Friedrich, Jörg Ziercke

Na sastanku nije bilo reči samo o ponovnom razmatranju dosadašnjih neuspeha bezbednosnih službi. Akcenat je stavljen na strategiju u budućnosti. "Nemamo više vremena za gubljenje", rekao je ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fredrih, navodeći kako je "svaki dan u toj borbi važan“.

S tim je saglasan i turski ambasador u Nemačkoj, Hisein Avni Karslioglu. Građani turskog porekla sve češće postaju žrtve desničarskog nasilja. "Razočaranje zbog prividno nemoćne države je veliko", opisuje Karslioglu osećanja mnogih svojih zemljaka, koji žive u Njemačkoj. Ipak, nije veliki broj onih koji ozbiljno razmišljaju o povratku u nekadašnju domovinu. Ambasador Karslioglu se nada snažnijem delovanju nadležnih službi.

Niz sociologa, politologa i novinara na sastanku je predstavilo polazne tačke za efikasniju borbu protiv desničarskih ekstremista.

Abwehrzentrum Extremismus in Köln

Centar za borbu protiv terorizma


Povezanost desničarskih ekstremista u Evropi

Miroslav Mares je češki politolog i bavi se fenomenom jačanja desničarskog radikalizma u Evropi. Istražujući desničarsku scenu u Italiji, Švedskoj, Holandiji, Mađarskoj i Češkoj, primetio je mnoštvo sličnosti. Prevazilazeći granice, desničari uče jedni od drugih i podržavaju jedni druge u kampanjama, „dele kampove“ za obuku napadača i zajedno sprovode paravojne akcije, međusobno organizuju finansijsku pomoć i razgovaraju o strukturama.

Desno radikalna scena odavno deluje u malim ćelijama koje se sastoje od tri do pet "drugova", umesto u organizacijski dobro uređenim oblicima. To otežava posao istražitelja, jer ograničava pravne mogućnosti za delovanje. Miroslav Mares preporučuje bolje istraživanje i nadgledanje međunarodnih struktura komuniciranja među desničarima.

Razumevanje načina delovanja desničarskih terorista

Deutschland Eröffnung Gemeinsame Extremismus- und Terrorismusabwehrzentrum GETZ in Köln

Centar za borbu protiv terorizma

Politolog Armin Fal-Traugber je profesor na Univerzitetu u Bonu. On se zalaže za više istraživanja o desničarskim esktremistima. Tvrdi da čak i najjednostavnija pitanja do sada nisu razjašnjena. Na primjer, skoro da i nema saznanja o razlozima za veliki porast broja militantnih aktivista u poslednjih 20 godina.

Ovaj profesor smatra da ni metode delovanja nisu dobro naučno proučene i shvaćene. U Kelnu je 2004. godine izvršen desničarski napad u kojem su povređene 22 osobe, a korišćena je takozvana “ekser-bomba“. Da je bilo više komparativnih studija, istražitelji bi mogli, relativno brzo da utvrde da je reč o istoj vrsti bombe, koju je koristila i neonacistička organizacija "Combat18" u Engleskoj. Na taj način bi se brže utvrdila odgovornost desničarskih terorista, smatra profesor Fal-Traugber.

Često su dovoljne i jednostavne mere

Novinar Tomas Kuban smatra da je muzika jedna od polaznih tački za smanjenje desničarske prinove. Kuban je skrivenom kamerom dokumentovao snagu kojom koncerti “desničarskog roka“ privlače nove „članove“ scene. U Vizbadenu je prikazao delove snimaka. Na njima se mogu videti posetioci koncerata koji ispruženih ruku uzvikuju antisemitske tekstove. Kuban tvrdi da takva muzika privlači sve veći broj mladih.

Kuban se u javnosti inače uvek pojavljuje potpuno maskiran – iz bezbednosnih razloga. Više puta do sada bile su mu upućene pretnje. Međutim, ovaj novinar izveštava i o uspesima u borbi protiv desničarske scene. U pokrajini Baden-Virtemberg policija je upala na veliki broj koncerata desničarskih bendova i prekinula manifestaciju sa 450 učesnika. Nakon toga se među neonacistima proširila frustracija, a Kuban tvrdi da je time popularnost desnih ideologa znatno smanjena. "Ne smemo potcenjivati uticaj muzike", rekao je Kuban i obrazložio to činjenicom da se jedan letak pročita samo jednom, dok se tekstovi pesama slušaju više puta i tako ostaju u glavi zajedno sa svojim grubim sadržajima.

Zabrana NPD-a još nije sigurna

Službenici Saveznog zavoda kriminalističke policije i stručnjaci drugih institucija razmenjivali su iskustva tokom dvodnevnog sastanka u Vizbadenu. Referenti su uz mnogo stručnog znanja predstavnicima bezbednosnih službi pokušavali da ukažu na nove metode borbe protiv desničarskih radikala. Da bi na sudu mogli da se upotrebe podaci prikupljeni protiv neonacista, nemački državni tužilac Harald Range zahteva uspešnije i efikasnije potvrđivanje dokaza.

Služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) je, prema izjavama šefa iste, Hansa-Georga Masena, na oko 1.000 stranica dugom dokumentu obuhvatila činjenice koje ukazuju na potrebu zabrane desničarske stranke NPD. Početkom decembra, ministar unutrašnjih poslova Nemačke i ministri unutrašnjih poslova svih nemačkih pokrajina, planiraju da razgovaraju o ponovnom pokušaju zabrane ove stranke. Poslednji iz 2003. je propao, jer je država angažovala prevelik broj svojih ljudi, sa ciljem da se „infiltriraju“ u desničarsku scenu. Političari se sada nadaju da će bolja razmena informacija pomoći u konfrontaciji sa desnim ekstremizmom. Zbog toga je u Kelnu ovih dana otvoren Centar za odbranu protiv levičarskog i desničarskog terorizma.

Autori: Volfgang Dik / Melina Borčak
Odg. urednik: J. Leon