Vreme je poludelo | Mozaik | DW | 11.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vreme je poludelo

Ledeni talas u Americi, oluje na Atlantiku i prolećne temeperature u Evropi – i sve to u isto vreme. Takve klimatske anomalije će u budućnosti biti još češće, kažu stručnjaci. Izgleda da klimatske promene zaista postoje.

Meteorolozi smatraju da je ledeni talas u Americi izazvala kombinacija jakog severnog vetra i promene u takozvanom polarnom vrtlogu. Pod tim se podrazumeva ogromna oblast hladnog vazduha oko Severnog pola. Klimu u tom predelu obično ograničava i kontroliše stalna vazdušna struja ka istoku. Hladan vazduh se na taj način kreće iz Kanade na Grenland, zatim ka Sibiru i preko Aljaske se vraća na Kanadu.

Međutim, pod određenim meteorološkim uslovima taj hladni vazduh može da prodre duboko na jug. U ovom slučaju je došlo do kontakta između oblasti visokog atmosferskog pritiska na zapadu Amerike i oblasti niskog pritiska na istoku te zemlje. Tako je nastao snažan severni vetar, koji je povukao ledeni vazduh sa Severnog pola ka jugu. U isto vreme, vazdušna strujanja su izazvala i hladni talas sa Sibira. U toj kombinaciji su čak i Kanađani, koji su navikli na ledene temperature, bili ugroženi.

Polarne hladnoće sada počinju da popuštaju, zbog toga što na pojedine delove Amerike prodire topao vazduh iz Meksičkog zaliva.

Proleće u januaru

Na drugoj strani Atlantika već nedeljama vladaju prolećne temperature. Zapravo, nije slučajno što se na severnoj hemisferi pojavio ovakav kontrast. Hladan vazduh iz Amerike već nedeljama struji ka Atlantskom okeanu i tamo se zagreva. Razlike u temperaturi stvaraju oblasti veoma niskog vazdušnog pritiska, koje utiču na vremenske prilike u Evropi. To je razlog zbog koga se Velika Britanija suočila sa olujama i poplavama, ali i zbog čega je u Nemačkog izuzetno toplo za početak godine.

Klimatske promene na delu?

Da li je ćudljivost vremena u ovom periodu povezana sa klimatskim promenama? Na to je teško odgovoriti. Klimatolozima je potreban vremenski raspon od najmanje 30 godina da bi izvukli pouzdane zaključke. Doduše, struje koje kontrolišu vazduh sa Severnog pola su u poslednjih pet godina sasvim sigurno postale promenljivije, kaže američka agencija za praćenje vremenskih prilika. To može biti povezano sa promenama klime, ali i deo normalnog prirodnog ciklusa.

Pogledajte video 01:48

Zbog velike hladnoće najviše pate beskućnici

U svakom slučaju, klimatolozi već odavno ukazuju na moguću vezu između porasta temperature na Arktiku i hladnih talasa u drugim delovima planete. Naime, manji ledeni pokrivač i manje snega dovode do zagrevanja mora, a te razlike dovode do anomalija u kretanju vazdušnih struja.

Mnogi stanovnici Amerike veruju da je globalno zagrevanje izmišljotina, a ekstremne hladnoće naizgled podupiru taj stav. Međutim, stručnjaci sa Instituta za istraživanje klime u Potsdamu tvrde da će porast globalnih temperatura dovesti do još većeg broja ovakvih anomalija, i do još većih varijacija u temperaturi. Severna hemisfera bi mogla biti posebno ugrožena od ledenih talasa. Ovi istraživači tvrde da su se nepogode – uključujući tu i suše, oluje i poplave – povećale za preko 200 odsto u poslednjih trideset godina. Naučnici u Potsdamu smatraju da je i to posledica klimatskih promena.

Autori: Ajrin Kveli / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Audio i video