"Vreme je da papa progovori i o svojoj krivici"

Hans King, 81-godišnji profesor ekumenske teologije univerziteta u Tibingenu i predsednik fondacije „Veltetos“ (svetski etos) objavio je u "Zidojče cajtungu" tekst pod naslovom „Racingerova odgovornost“, a u podnaslovu piše: „Ono na šta svet sada čeka jeste pre svega papino mea culpa“.

„Posle audijencije nemačkog nadbiskupa Roberta Coliča kod pape rečeno je da je papa vrlo potresen (zbog skandala sa seksualnim zlostavljanjem među nastavnicima katoličkih škola i sveštenstvom). Ali, ni Colič, ni papa, nisu odgovorili na temeljna pitanja koja više ne smeju da se zaobilaze. Prema poslednjim anketama, samo još deset odsto Nemaca smatra da crkva čini dovoljno kako bi se rasvetlili skandalozni događaji, a čak 86 odsto ispitanih optužuje crkvu da nije spremna da se suoči sa tim problemom.“

U vezi s tim, Hans King postavlja nekolika važna pitanja.

Celibat

„Pitanje br. 1: Zbog čega papa navodno 'sveti' celibat još uvek naziva 'dragocenim poklonom' i ignoriše biblijsku poruku koja svim služiteljima crkve izričito dopušta brak? Celibat nije svet, a nije ni blažen, jer isključuje bezbrojne dobre kandidate za sveštenički poziv; zakon o celibatu nije nikakva verska istina, već crkveno pravilo iz 11. veka, koje je trebalo ukinuti još po zahtevu reformatora iz 16. veka. Papa je odavno morao da obeća da će preispitati ovaj zakon, što traži većina vernika, ali i sveštenika.

Celibat i zlostavljanje

Pitanje br. 2: Da li zaista 'svi stručnjaci' – kako je to rekao nadbiskup Colič – smatraju da to što su klerikalci zlostavljali decu nema nikakve veze sa zakonom o celibatu? Ko može da tvrdi da zna šta misle 'svi stručnjaci? Psihoterapeuti i psihoanalitičari su u bezbrojnim analizama pokazali da tu i te kako postoji veza. Zakon o celibatu obavezuje sveštena lica da se uzdrže od svake seksualne aktivnosti, ali njeni impulsi ostaju potisnuti i javlja se opasnost da se ispolje – i kompenzuju - u zoni koja predstavlja tabu. Istinoljubivost zahteva da se korelacija između zlostavljanja i celibata shvati ozbiljno, umesto što se poriče. Američki prihoterapeut Ričard Sajp, u studijama na kojima je radio 25 godina, pokazao je da je život u celibatu, pogotovo život u internatima, pogoduje pedofilnim sklonostima.

Priznanje krivice

Pitanje br. 3: Zar biskupi, umesto što samo mole žrtve za oproštaj, ne bi morali da konačno priznaju i svoj deo krivice? Oni su godinama zataškavali zlučajeve zlostavljanja i zaštita njihovih sveštenika im je bila važnija od zaštite dece. (...) Predsednik Biskupske konferencije je trebalo da prizna da crkvena hijerarhija, kada je reč o kaznenim merama, više ne može bez državnog pravosuđa. Ili će tu hijerarhiju urazumiti tek plaćanje milionskih suma na ime odštete žrtvama? Katolička crkva SAD je 2006. platila 1,3 milijarde dolara; irska vlada se 2009. sa crkvom dogovorila da se formira fond u koji će biti uplaćeno nešto više od dve milijarde evra. Ove sume govore mnogo više od statistike o malom broju delinkventnih sveštenika u odnosu na sveukupno sveštenstvo koja je brže-bolje uvedena u diskusiju kako bi se umanjile razmere skandala.

Suočavanje sa odgovornošću

Pitanje br. 4: Zar ne bi baš papa Benedikt XVI trebalo da se suoči sa sopstvenom odgovornošću, umesto da se žali da se protiv njegove ličnosti vodi kampanja? On je osam godina bio profesor teologije u Regensburgu. Preko svog brata Georga, kapelana tamošnje katedrale, bio je odlično informisan o tome šta se dešavalo sa tamošnjim horom dečaka – a pri tome se nije radilo samo o šamaranju dece, već verovatno i o seksualnim deliktima. Pet godina je bio nadbiskup u Minhenu: sada su poznati i slučajevi seksualnog zlostavljanja u koje je bio umešan sveštenik koji je bio premešten upravo u njegovu biskupiju. 24 godine bio je prefekt verske kongregacije: tu se seksualni delikti sveštenika iz čitavog sveta razmatraju u najstrožoj tajnosti. I naposletku: pet godina je papa, a da nije ništa promenio kada je reč o kobnoj praksi zlostavljanja. Vreme je da progovori malo i o svojoj krivici“, piše Hans King za Zidojče cajtung.

pripremio: Saša Bojić

odg. urednica: I. Ivanović