Vraća li se kriza u evrozonu? | Evropa | DW | 19.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Vraća li se kriza u evrozonu?

Već sedmicama je u toku rasprava o daljem paketu pomoći za Grčku. Ministri finansija Evropske unije (EU) nedavno su naveli čitav niz dodatnih problema. Preti li novo razbuktavanje krize evra?

default

Da li smo se zaista rešili krize?

Jedno vreme činilo se da će se u EU situacija smiriti. Ekonomija se postepeno oporavlja, Grčka izvršava nametnute zadatke i smatra da je na dobrom putu da konsolidira budžet.

Jerg Kremer, glavni ekonomista Komcerbanke je još uvek je prilično oprezan. "Vidimo neke pomake u Španji, Portugaliji i Irskoj. Ove zemlje su sprovođenjem reformi povratile konkurentnost i to je pozitivno. Ali kao i ranije tvrdim da još nismo postigli široki reformski proboj. Pogotovo ne u velikoj kriznoj zemlji Italiji", kaže on.

Ovaj stručnjak zabrinut je što u Italiji u odnosu na druge zemlje evrozone, iz godine u godine dolazi do snažnijeg povećanja plata uprkos manjoj produktivnosti. Zemlja stalno gubi na konkurentnosti. Ali to nije sve: Tokom poslednjeg susreta ministara finansija EU u litvanskom Viljnusu ukorena je i druga po veličini privreda Evrope - Francuska i to zbog svoje nespremnosti na reforme.

Mogući novi problemi

Jörg Krämer

Jörg Krämer

Postoji opasnost da bi i Slovenija mogla postati novi problem zato što tamošnje banke u svojim bilansima imaju milionske deficite. Pored toga, još ove jeseni teku programi pomoći za Irsku, Španiju, Portugaliju. To da je Grčkoj potrebno više novca jasno je i pre parlamentarnih izbora u Nemačkoj. "Jedanaest milijardi u naredne dve godine kako bi se pokrili finansijski deficiti, a onda bi mogao biti neophodan dodatni program, možda od deset milijardi evra, kako bi se zemlji olakšao prelazak na privatno tržište kapitala", procenjuje Johanes Majr, ekspert za valutu EU iz banke Bajern LB. Da li je moguće da nam već na jesen ponovo zapreti kriza?

Glavni ekonomista Komercbanke, Kremer tu mogućnost ne želi da isključi, s obzirom da prema njegovom mišljenju, uzroci krize još nisu otklonjeni. "Nemamo široki reformski napredak, ali u pozadini imamo Evropsku centralnu banku (ECB), koja politikom jeftinog novca, davanjem mogućnosti otkupa državnih obveznica zamazuje krizu. To dovodi do toga da su sada i preduzeća ohrabrena i može se reći da je recesija u evrozoni prošla. Ponovo se beleži ekonomski rast iako uzroci krize nisu otklonjeni."

Šteti li štednja?

Nedostatak konkurentnosti, prekomerni budžetski deficiti, nedostatak kontrole banaka - sva ta problematična polja još nisu rešena. Kada su u pitanju strukturalne reforme i fiskalna konsolidacija, severni Evropljani sebe vide izloženim sve češćim optužbama da južne zemlje prisiljavaju da štede do iznemoglosti. Eksperti Jozef Majr i Jerg Kremer ne prihvataju ovaj argument. Oni tvrde da za strogi kurs štednje ne postoji alternativa.

Autor: Rolf Venkel / Belma Fazlagić-Šestić
Redakcija: Jakov Leon