1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Vozom u slobodu

U leto 1989. hiljade izbeglica iz DDR je zaposelo ambasadu Savezne Republike Nemačke u Pragu. Posle višednevnog iščekivanja 1. oktobra im je dopušteno da uđu u Zapadnu Nemačku.

default

Osmatračnica na granici Nemačke Demokratske Republike i Savezne Republike Nemačke

Godinama su se građani DDR dovijali i na razne načine pokušavali da se domognu Savezne Reublike Nemačke. Majnhard Šreder je imao 17 godina kada je pobegao iz Istočne u Zapadnu Nemačku. On je sa svojom majkom 1960. godine iz Šverina došao u Berlin, gde su se ukrcali u prigradsku železnicu, koja je vozila za Zapadni Berlin. Znali su, da im u slučaju da ih otkrije kontrola, preti višegodišnja zatvorska kazna.

„Na granici je ušao policajac i ja sam kao i svi ostali pokazao moju ličnu kartu . Pogledao je moje isprave i otišao dalje. Nisam znao šta se događa ali jedno mi je bilo j asno. Prigradsk a železnica pripada Nemačkoj Demokratskoj R epublici i ni slučajno ne smem glasno da se radujem“.

Reke izbeglica u Zapadnom Berlinu

Prigradska železnica je za mnoge Nemce predstavljala mogućnost da napuste DDR. Samo u prvoj nedelji avgusta 1961. godine, svakodnevno je u Zapadni Berlin na taj način dolazilo oko hiljadu i petsto izbeglica. Kada je počela izgradnja Berlinskog zida železničke stanice su zatvorene, a na granicama su postavljeni kontrolni punktovi.

Flashgalerie Die Woche in Bildern 40_09

Bivši zapadnonemački ministar spoljnih poslova Hans Ditrih Genšer je u amabsadi u Pragu objavio da izbeglice iz DDR mogu da uđu u Zapadnu Nemačku

„Postojao je zid koji je razdvajao grad i prigradska železnica koja ga je spajala,“

Kaže Andrea Satmari iz Berlina. Važno je napomenuti da je ta železnica u potpunosti pripadala DDR. Ta činjenica je dovodila do svakodnevnih sukoba.

Prigradska ž eleznica je vozila kroz Zapadni Berlin , a njom su upravljali radnici iz DDR ,“ kaže Andrea Satmari.

Sukobi zbog radnika železnice

Radnici zaposleni u železnici živeli su u Zapadnom Berlinu i bili su plaćani u zapadno nemačkim markama iako su bili školovani u Istočnoj Nemačkoj i potpadali pod radno pravo DDR. To je bio jedan od razloga za stalno trvenje između dve nemačke države. Zarada od prodaje karata završavala je u DDR. Zbog toga su demonstranti nakon izgradnje Berlinskog zida demolirali vagone i psovali radnike železnice.

Kada je došlo do ujedinjenja dve Nemačke, Berlinski zid je veoma brzo nestao sa lica zemlje ali je trebalo dosta vremena dok se ponovo u potpunosti uspostavio rad prigradske železnice.

Autor: L.Lepert/.Bašić-Savić

Odg.urednik: I.Đerković

  • Datum 01.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JvPY
  • Datum 01.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JvPY