1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Voz nade za izbeglice sa Kavkaza

Sve više ljudi beži iz ruskog Severnog Kavkaza u Evropsku uniju. Oni su nešto između ekonomskih i političkih izbeglica. Njihov put vodi najčešće preko Belorusije. Pogranični grad Brest od toga profitira.

Svakog jutra u 8.01 od železničke stanice u beloruskom Brestu kreće voz ka obližnjem poljskom mestu Terespolju. Tokom dana tu deonicu pređu tri voza, ali posebno je tražen jutarnji. Po pravilu, više od polovine putnika su ljudi iz Severnog Kavkaza. Nekad u voz uđe i čitavih 300 putnika. Vožnja preko do granice Evropske unije traje samo 20 minuta.

Prema podacima beloruskih i poljskih vlasti, sve više ljudi sa Kavkaza prelazi granicu između dve države. Pretežna većina njih u Poljskoj odmah podnosi zahtev za azil. Prema poljskoj graničnoj službi, 90 odsto svih zahteva podnosi se na prelazu Brest-Terespolj. U prvoj polovini 2013. bilo je 9.500 osoba. Njih 8.730 činili su ruski državljani. U poređenju s prošlom godinom njihov broj je skoro udvostručen.

Cilj je Zapad

Tokom pasoške kontrole na železnici u beloruskom Brestu Kavkasci po pravilu nemaju probleme. Beloruska granična policija ne mora da prekontroliše da li ruski državljani pri napuštanju Belorusije imaju vizu za ulazak u EU. Već po polasku voza, oseća se nervoza. Ljudi izbegavaju duže razgovore. Samo se može saznati da potiču iz Čečenije i da nemaju šengensku vizu. Kažu da žele na Zapad. Tamo već žive njihovi rođaci. U njihovoj domovini danas „nije tako dobro, nema slobode“.

Po dolasku u poljski Terespolj, voz najpre napuštaju putnici koji imaju važeću šengensku vizu. Oni bez vize ponekad moraju da čekaju više sati u vozu dok ih poljski graničari ne odvedu do posebne prostorije u zgradi železničke stanice. Tamo ih predstavnici poljskih vlasti ispituju. Šta treba da odgovore, o tome izbeglice još u Belorusuji savetuju njihovi zemljaci.

Polen - Bahnhof Terespol

Terespol je za većinu poslednja stanica - odatle bivaju vraćeni u Belorusiju

Ako uspeju da ubede Poljake da su bili prinuđeni da napuste domovinu, mogu da ostanu dok se ne razjasni da li mogu da dobiju azil. Ali samo nekima to pođe za rukom. Većina mora ponovo da se ukrca u voz i vrati u Belorusiju. Mnogi od njih ipak već sledećeg dana ponovo pokušavaju da se domognu EU. Oni ne žele nazad u Severni Kavkaz. Često ostaju duže vreme u Brestu, kako bi sačekali novu priliku za vožnju u EU.

Unosan posao

Za stanovnike Bresta je iznajmljivanje smeštaja za ljude iz Severnog Kavkaza poslednjih godina postalo unosan posao. Prema agentima za nekretnine, to ima ogroman uticaj na cene smeštaja. One su više samo još u prestonici Minsku. „Mnogo je profitabilnije za jednu noć iznajmiti smeštaj Čečenima, Dagestancima ili Gruzijcima nego svojim zemljacima“, kaže Jevgenij, koji je u Brestu uključen u posao iznajmljivanja stanova. Stan za celu porodicu može da košta dnevno i do 100 američkih dolara.

Samo 30 odsto onih koji u Poljskoj podnesu zahtev za azilom zaista u toj zemlji i sačekaju da se proces okonča. Za većinu Kavkazaca Poljska nije konačno odredište. Oni brzo napuštaju izbegličke centre i kreću ilegalno ka drugim državama EU, među njima i Nemačkoj. Najčešće nisu svesni da prema pravu Unije ne mogu u nekoj drugoj zemlji da zatraže azil, ako su to već učinili na belorusko-poljskoj granici. Osim toga moraju da računaju s tim da će biti vraćeni u Poljsku. Ali to je za ljude iz Severnog Kavkaza manje zlo od povratka u domovinu.

Autori: A. Petrovič / M. Ostapčuk / I. Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević