1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vojnik - između povlastica i trauma

Nemački vojnici služe domovini najmanje dve godine, a najviše 12. Tokom službe moraju najmanje dva puta u inostranstvo, a imaju i dobre plate i sigurno radno mesto. Privlačno? Ali postoji i tamna strana medalje.

Posle ukidanja vojne obaveze 1. jula 2011, Bundesver je morao da radikalno menja svoju strukturu. Jer, do tada je svake godine vojska dobijala 60.000 novih ljudi. To je nekako trebalo nadoknaditi. Počelo je reklamiranje po novinama i televiziji, počelo je organizovanje kampova za obuku, obilaženje škola, nastupanje na sajmovima. Prognoze u početku nisu bile baš sjajne, ali sada ne može da se kaže da nema dovoljno kandidata za služenje vojnog roka na određeno vreme. 1. januara je svoju karijeru tako počelo 3500 mladića. Time je Bundesver već početkom godine pokrio gotovo 25 odsto svojih godišnjih potreba. Jer, ove godine će mu biti potrebno ukupno 16.150 novih vojnika. Ministarstvo odbrane prenosi da je uspelo da oduševi dovoljno mladih za profesionalno služenje vojnog roka, te da se samo 2012. Bundesveru prijavilo 40.000 ljudi.

U drugim zemljama ima više zainteresovanih

Harald Koh kategorički odbacuje angažovanje Bundesvera u Avganistanu

Harald Koh kategorički odbacuje angažovanje Bundesvera u Avganistanu

Poslanik Bundestaga iz redova Levičarske stranke Harald Koh koji kategorički odbacuje angažovanje Bundesvera u Avganistanu, smatra da nema razloga da se na te brojke gleda sa euforijom. „Statistike u drugim zemljama Evrope pokazuju da tamo ima više kandidata.“ On dodaje da ne treba izgubiti iz vida i veliki broj onih koji odlučuju da pre vremena napuste nemačku vojsku, jer takvih ima 39,4 odsto: „To pokazuje da ono što se obećava kada se vojnici vrbuju ne odgovara onome što mladi ljudi kasnije stvarno dožive u Bundesveru.“

U Ministarstvu kažu da Bundesver kandidatima nudi ubedljive argumente. Pored sigurne plate, tu su i raznovrsni poslovi. A i mogućnost da se - uz istu platu - za vreme služenja vojske završe razni kursevi. Tako vojnici koji su se prijavili na 12 godina, nejčešće ostaju samo 10 godina u samoj vojsci, a poslednje dve godine provode na nekom školovanju ili pripremama za zanatski ispit - stručnjak za Bundesver Harald Koh kaže da vojska nudi obuke i kurseve koje u takvim okvirima sebi ne može da priušti nijedno drugo preduzeće. Maturanti, na primer, mogu da počnu oficirsko školovanje, ali i da za vreme provedeno u Bundesveru završe i studije - o trošku vojske. To je vrlo atraktivna ponuda u vremenu sve skupljih studentskih taksi i kirija u univerzitetskim gradovima.

Mnogo razvoda i rastavljenih veza

No, postoji i tamna strana medalje. Bundsver je još uvek usred reforme i transformacije od odbrambene vojske u armiju koja se angažuje po potrebi. Šta to stvarno znači - pitanje je na koje se realan odgovor dobija tek za vreme služenja u uniformi, kaže Harald Koh: „Tamo se sreću sa kolegama koji su već bili u nekoj stranoj misij, čuju od njih kakvi sve problemi postoje, i zaključe da tako nešto ipak nije vredno truda“.

Misije u inostranstvu za vojnike predstavljaju sve veće opterećenje. Neki se iz takvih misija vraćaju traumatizovani i imaju teškoća da se uključe u normalnu svakodnevicu. One su posebno težak test za porodice ili brakove. „Oficiri se razvode u 90 odsto slučajeva“, prenosi Harald Koh. Kada su vojnici u pitanju, u nekim jedinicama se i 80 odsto njih za vreme služenja vojnog roka razvodi od svojih supruga.

Bundesver će se u Turskoj suočiti sa novim izazovima

Bundesver će se u Turskoj suočiti sa novim izazovima

Veliko opterećenje predstavlja i putovanje od kuće do kasarne - to rastojanje je u 70 odsto slučajeva preveliko da bi moglo da omogući i porodični život tokom radnih dana. Zato većina vojnika kući odlazi samo preko vikenda - to je jedino vreme kada mogu da se posvete porodici. Bundesver je uočio taj problem i sada pokušava da ga reši. Sada je vidljiva tendencija upućivanja vojnika u kasarne koje su blizu njihovog mesta stanovanja. A počelo je i uključivanje životnih partnera u razgovore o poslu.

Autori: Arne Lihtenberg / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković