Vojne intervencije ili ″krizna prevencija″? | Politika | DW | 27.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vojne intervencije ili "krizna prevencija"?

Upravo ovih dana postaće jasno, kako će izgledati nemačka spoljno-bezbednosna politika. Jer se 27. februara u Briselu održava konferencija, na kojoj će biti reči o formiranju trupa za Centralnoafričku Republiku.

Nedostaje polovina od gotovo 1.000 vojnika, koji bi trebalo da učestvuju u toj vojnoj akciji, izjavila je specijalna izaslanica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Istovremeno, Berlin još nije potvrdio, da li će nemačke vojnike staviti na raspolaganje za ovu misiju. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnamajer i nemačka kancelarka Angela Merkel su trenutno suzdržani u ovom pitanju. Ali Bundesver će sa sigurnošću za misiju u Centralnoafričkoj Republici izdvojiti specijalni avion-bolnicu (MedEvac) sa timom lekara, koji će biti odgovorni za transport povrijeđenih i ranjenih.

Prevelika očekivanja

Bundeswehr soll familienfreundlicher werden

Ministarka za vojnicima

Za mnoge posmatrače Evropske unije, za NATO i UN sve je upućivalo na to kako će u nemačkoj politici doći do preokreta i promene kursa. Nemačka vojska - Bundesver nije na granici svojih mogućnosti i nisu isključene ni vojne akcije, istakla je ministrka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU), koja se trenutno nalazi u Briselu, gde učestvuje na dvodnevnom susretu ministara odbrane zemalja članica NATO. Istovremeno, odluka Vašingtona da smanji broj američkih vojnika van granica SAD na nivo od pre Drugog svetskog rata, takođe nameće pitanje, da li to znači da će sada neke druge članice NATO saveza (pre svega Nemačka) morati da ulože više sredstava i da se dodatno vojno angažuju?

Ipak, nezavisno od toga, u Nemačkoj se zagovara promena kursa u spoljnoj-bezbednosnoj politici. Nemački predsednik Joahim Gauk je nedavno i sam dao impulse u pravcu promene dosadašnjeg kursa. On je rekao da Nemačka ne bi smela da beži i ignoriše pretnje miru, kao i da se za bezbednost mora učiniti više, za koju su se do sada uglavnom brinuli drugi. Zbog toga su i mnogi nemački partneri u NATO-u dobili utisak da bi Nemačka u budućnosti mogla da bude na raspolaganju, kada je reč o učešću u vojnim intervencijama.

Kada je Gauk na konferenciji o bezbednosti u Minhenu krajem januara inicirao ovu temu, širom sveta je preko Tvitera stiglo mnoštvo reakcija. Većina je to doživela kao iznenađenje, ali jako pozitivno. Reč je o "važnoj promeni kursa", smatraju mnogi. "To su potpuno novi tonovi iz Nemačke", pišu drugi, hvaleći Nemačku za promenu kursa. Odlučujući je, međutim, bio angažman nove ministarke odbrane Ursule fon der Lajen za veće učešće Bundesvera u mirovnim misijama u svetu. "Berlin se prilično nageo kroz prozor, ne shvatajući pri tome kakvo je dejstvo time proizveo", smatra Jana Puglierin, ekspert za bezbednosnu politiku i transatlanske odnose nemačkog Društva za spoljnu politiku.

Bez militarizma

Jana Puglierin

Jana Puglierin

Pre svega su američki mediji prečuli mnoge teze o tome kako bi nemački angažman ubuduće konkretno mogao da izgleda", dodaje Puglierin. "Neće biti oduševljenosti za vojne akcije i preovladavaće defanzivno vođenje politike", prognozira ovaj stručnjak. To znači da će Nemačka i dalje izvoditi obuku stranih vojnika, davati pomoć za tzv. samopomoć i pružati logističku podršku.

Sa sličnim stavom oglasili su se i predstavnici nemačke vlade. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (SPD) jasno je rekao kako će nemačka politika dati prednost civilnim i mirovnim rešenjima u odnosu na vojna. I to, kako je rekao, treba da važi kao osnovno načelo. Demohrišćanin i ekspert za spoljno-politička pitanja Filip Misfelder, rekao je u intervjuu za DW da nemački angažman znači i pojačanu saradnju u oblasti razvojne i ekonomske pomoći i naravno obuke policajaca. Dodao je da se tu primarno ne radi o slanju nemačkih vojnika u vojne akcije.

Ovaj promišljeni i oprezni stav provlači se i kroz parlamentarne komisije, kao što su one za pitanja odbrane i pitanja spoljne politike. U oba odbora nemačkog parlamenta, priprema se teren za kasnije odluke Bundestaga, koji daje zeleno svetlo za slanje nemačkih vojnika u misije u inostranstvu. Dakle, svaki poslanički klub, na sednice šalje svog predstavnika.

Agnjecka Bruger je članica Odboru za odbranu. Aktuelno raspoloženje koje vlada u ovom telu, ona opisuje ovako: "Uglavnom se govori kako mi ne želimo promenu kulture suzdržavanja od učešća u vojnim akcijama." Poslanici će ubuduće unositi i više napora, kako bi svaka mera bila ugrađena u dugoročnu političku strategiju. "To je pouka koju mnogi poslanici povlače iz vojne akcije Bundesvera u Avganistanu", pojašnjava Brugerova.

Krizna prevencija ima prednost

"Ne vidim interesovanje za nekakve velike vojne intervencije", dodaje Bruger, osvrćući se na rad Odbora za odbranu i dodaje kako i izveštaj opunomoćenika za odbranu, pokazuje da je nemačka vojska sa sadašnjim akcijama u kojima učestvuje, dospela na ivicu svojih mogućnosti. "Nove mere štednje će budućim mirovnim misijama ili akcijama u inostranstvu zasigurno postaviti granicu", ubeđena je Agnjecka Bruger. Većina poslanika se zalaže za kulturu krizne prevencije. Pored politike pomirenja tu je i izgradnja državnih struktura. Nemačka mora da razmisli o tome kako da pošalje sudije, policajce i eksperte za upravu u krizni region.

Važna osnova za buduće odluke i nemačkim misijama u inostranstvu jeste godišnja procena stanja, odnosno izveštaj svih nemačkih mirovnih instituta. Pri tome je studija hesenške Fondacije za istraživanje konflikata, izazvala posebnu pažnju. U studiji je navedeno kakve posledice imaju vojne intervencije. "Naš bilans je otrežnjujući", kaže ekspert iz ove fondacije Mathijas Dembinski. U polovini slučajeva je doduše smanjen broj žrtava u konfliktu između zaraćenih strana, ali konflikt zbog toga nije ranije okončan. Neretko je rat ponovo počinjao, a napori za etabliranjem demokratije doživljavali su propast, kao i u slučajevima kada nije korišćena sila, navodi se u pomenutoj studiji.

Autor: Volfgang Dik / jr
Redakcija: Jakov Leon