Vodu ne poseduje niko, ona pripada Zemlji

Štetni pesticidi, koji su u mnogim evropskim zemljama zabranjeni, najčešće se koriste u Americi, gde se najčešće izlivaju u rekama. Jedan ekspert u Kaliforniji tvrdi da će ovde za 20 godina nestati vode.

Ovi zastrašujući podaci potiču iz novog dokumentarnog filma, pod nazivom „Flow“ (istočiti), koji govori o svetskoj krizi u snabdevanju vodom. U filmu su prikazani različiti faktori koji će prouzrokovati globalnu krizu, a koja preti i opstanku ljudske vrste. Među njima je i suša.

Informisano i iskreno istraživanje

Nakon premijernog prikazivanja u januaru na filmskom festivalu „Sundance“, film je prikazan i u Njujorku, Los Anđelesu i Kaliforniji. Njujork Tajms je opisao ovaj dokumentarac kao jedno „informisano i iskreno istraživanje, u borbi između dobra ljudi i ličnih interesa.“

Kako film prikazuje, neke nacije ulažu osporavanu tehnologiju, kao na primer one koje pretvaraju morsku vodu u svežu vodu, kako bi se obezbedile potrebe vode za ubuduće. U međuvremenu, voda je postala potreba koja podržava globalnu industriju, vrednu 400 milijardi dolara. Voda je inače treća po važnosti, ispod električne energije i nafte.

Odgovorni za izradu filma „Flow“ Irena Salina i Maude Barlou, autori i tzv. „Vodene konvencije: Globalna kriza vode i nastupajuća bitka za prava vode“, u intervjuu za CNN istakli su razloge zbog koji su i osmislili dokumentarac na ovu temu.

Na pitanje zašto smo suočeni sa krizom u snadbevanju vodom, Maude Barlou odgovara:

„Potreba za svežom vodom u narednih 30 godina će biti pod znakom pitanja. I to ne iz razloga zato što vode nigde neće biti uopšte na planeti, već zato što je zagađujemo, dopuštamo da bude uništena. Bilo kako bilo, skoro sve izvore čiste vode smo pretvorili u neupotrebljivu vodu. Mi zapravo ostajemo bez sveže, čiste vode, svuda u svetu, uključujući i ovde u Severnoj Americi. Moramo se odreći mita koji govori o tome kako zapravo vode ima u izobilju. Došli smo do samih granica planete po tom pitanju.“

Voda nije u skladu ljudskih prava već potreba

Veliki uticaj na ovaj problem ima i promena klime. Naime, globalno zagrevanje utiče i na izvorišta vode, na kojima voda isparava brže nego što bi trebalo, a pored toga, proces zagrevanja topi sve glečere u svetu. Film prikazuje i to da su u nekim delovima sveta, javni izvori vode sada pod kontrolom raznih, moćnih korporacija. Ove privatne korporacije su odlučile da je pitanje vode značajnije od pitanja nafte. Oni će zaraditi još više novca, i postati moćniji posedujući i distribuirajući vodu, nego što bi zaradili radeći bilo šta drugo. A sve te radnje velikih korpracija znače samo to da će siromašni delovi sveta biti u potpunosti onemogućeni da koriste čistu vodu.

Barlou posebno ističe da će ubuduće biti više konflikata u borbi za obezbeđivanje vode:

„Konflikti će biti intezivniji, jer će veliki moćnici koristiti nove izvore vode i preko granica mogućeg. Očigledno da i sada konflikti postoje, između potreba ljudske vrste i same prirode. Uzimamo od prirode i više nego što nas sleduje. Treba da se zna da vodu niko ne poseduje, što primećujem da moćnici ne znaju. Vodu niko ne poseduje, ona pripada Zemlji, ona time pripada i svim vrstama. Pripada budućim generacijama. O njoj treba ljudi da brinu, i oni imaju pravo na nju.“

Međutim, svetska banka ističe da to nije u sklopu ljudskih prava, već da je to ljudska potreba. Ali kako Barlou ističe, ne može se uskratiti voda onom ko nije u mogućnosti da je plati. Ova ekipa upravo radi na tome da se u sklopu Ujedinjenih nacija voda proglasi kao jedno od ljudskih prava.

Pretvoriti zagađivače u izvore vode

Na pitanje kako prevazići preteću krizu, Irena Salina ističe:

„Ukoliko svetski lideri, međunarodne finansijske institucije, Ujedinjene nacije i druge državne organizacije zaista žele da reše ove probleme koji se tiču vode, oni moraju da preduzmu već sada akcije koje će se odigravati na nacionalnom i međunarodnom nivou. Mi želimo da vidimo sporazum Ujedinjenih Nacija koji će garantovati ljudima dovoljnu i neophodnu količinu pijaće vode. Takođe, treba da se obezbedi da pristup pijaćoj i čistoj vodi imaju i ljudi iz siromašnih zemalja.“

Ukoliko svetski lideri odreaguju i ozbiljno se pozabave rešavanjem ovog problema, onda neće biti dozvoljeno korporacijama da pretvaraju zagađivače u izvore vode. Takođe, pored neophodnih napora samih moćnika, neophodno je i da ljudi kao individue, u sklopu zajednica ulože napor da se ovaj problem prevaziđe.

Kako ističu, film je samo početak borbe, jedno veliko upozorenje, nakon kojeg bi trebalo i preduzeti prve akcije. U godinama koje slede, postoji nada da će možda ljudi gledati na vodu drugačije.