1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vodu na Zemlju donele ledene komete

Svetski okeani sadrže više od 1,3 milijarde kubnih kilometara vode. Pomnožite li to sa nekoliko hiljada dobićete količinu koju su astronomi otkrili u svemiru i to na udaljenosti od svega 175 svetlosnih godina.

Voda stigla iz Svemira, samo je pitanje da li sa kometama ili asteroidima

Voda stigla iz Svemira, samo je pitanje da li sa kometama ili asteroidima

Ovaj ogromni rezervoar pripada mladoj zvezdi TW Hidre, a astronomi veruju da ta zvezda nije jedina u univerzumu koja ima zalihe vode. Tim predvođen istraživačima univerziteta Lajden iz Holandije nadaju se da će u naredne dve godine moći da posmatraju još tri takva vodena diska.

Naučnici su uz pomoć super-osetljive infracrvene tehnologije detektovali oblak vodene pare koji okružuje TW Hidre. Još je interesantnije bilo ono što nisu mogli da vide: vodeni disk znači da postoji i ogroman rezervoar vode „dovoljan da napuni nekoliko hiljada zemljinih okeana“, navodi se u žurnalu „Nauka“ koji je objavio to otrkiće.

Profesor astronomije na univerzitetu u Amsterdamu, Karsten Dominik, koji je bio koautor članka, za Dojče vele predstavlja otkriće u zemaljskim merama: „Ako vidite ledeni breg, vi vidite samo njegov mali deo. Isti se koncept primenjuje i na svemir. Zalihe vode u tom rotirajućem disku zapravo su locirane duboko ispod površine“. Istraživači kažu da ova voda proizvodi ledene komete sposobne da prilikom sudara sa novim svetovima formiraju okeane.

Rezervoar vode dovoljan da napuni nekoliko hiljada zemljinih okeana

Rezervoar vode dovoljan da napuni nekoliko hiljada zemljinih okeana

Kada se čestice sudare

Pojavila su se neka pitanja na koja je istraživački tim morao da odgovori. Profesorka sa univerziteta Lajden i instituta „Maks Plank“ Ervin van Dishoek navodi dva: odakle potiče voda u našim telima i okeanima i kako je stigla na planetu kao što je Zemlja?

„Znamo da planete nastaju u tim rotirajućim diskovima gasa i prašine oko zvezda i jedno od večitih pitanja jeste: šta su rezervoari vode koji se mogu naći u tim diskovima?“

Čestice prašine u oblaku su kao zrna peska na plaži, samo su otprilike 10.000 puta manje. One, prilikom sudara, rastu, od kvadratnog kilometra do čitavih planeta.

Ali disk ne sadrži samo prašinu već i molekule vode, a što se nalazi dalje od zvezde, voda unutar diska je hladnija. Van Dishoek kaže da su naučnici već primetili vruću vodu bliže centru ali da ta voda nije nužno ona od koje će nastati novi planetarni sistem“. Osetljivi instrument u opservatoriji Evropske svemirske agencije omogućio im je da vide hladnu vodu na ivicama diska.

Van Dishoek opisala je smrznutu vodu kao „zonu u kojoj se ‘hrane’ nove atmosfere ili planete“, od tela poput Zemlje do tzv. „vodenih svetova“ odnosno gigantskih planeta poput Jupitera.

Okeani na Zemlji sadrže1,3 milijarde kubnih kilometara vode

Okeani na Zemlji sadrže1,3 milijarde kubnih kilometara vode

Hvala tehnologiji

Zasluge za otkriće tim naučnika pripisuje i velikim kapacitetima uređaja Evropske svemirske agencije. Instrument velike rezolucije prepoznao je vodenu paru rezervoara uz pomoć ultraljubičastih fotona, koji je oslobađaju prilikom kontakta sa ledom.

„Kad se to desi, oni emituju radijaciju koju mi možemo otkriti“, objašnjava Karsten Dominik. „Vidimo da se čestice leda ponašaju kao čestice prašine u oblaku. Lete unaokolo, s vremena na vreme se sudare i tom prilikom sjedine. Što se više sudara desi, nastaje više ledenih kometa.“

Po jednoj teoriji o nastanku Zemljinih okeana, takve komete služile su kao prevoz za vodu, uglavnom u obliku leda, u nove svetove. Neki astronomi zastupaju drugu teoriju: da su asteroidi služili kao snadbevači vodom.

„Vrlo verovatno je voda na zemlju došla u obliku leda, ali je samo pitanje odakle“, kaže Dominik i dodaje da su moguće obe opcije i asteroidi i ledene komete.

Autori: Amanda Prajs / Daniela Vranković
Odgovrni urednik: Ivan Đerković