Vodeći mediji znaju ko je utajio porez

Anonimni izvori su informacije dostavili najpre Međunarodnom konzorcijumu istraživačkih novinara ICIJ. Prema objašnjenju medija koji su učestvovali u ovom postupku, te informacije su se nalazile na jednom jedinom računarskom čvrstom disku koji je organizaciji ICIJ uručen u Vašingtonu – pre 15 meseci. Na disku se, kako pišu najbolje informisani mediji, nalazilo dva i po miliona dokumenata koji svedoče o mahinacijama ukupno 130.000 osoba. ICIJ je potom uz pomoć 86 novinara iz 46 zemalja pokrenuo novinarsko istraživanje čiji rezultati su danas sinhrono prezentirani svetskoj javnosti kao „najveće curenje podataka u istoriji.“

„Kao 500.000 Biblija“

U Nemačkoj je za istraživanje bio zadužen minhenski nadregionalni dnevnik Zidojče cajtung koji čitav događaj ovako opisuje: „Početak je bio analogan. Upravo putem pošte je stigao disk na kome su se nalazili 'procureli' podaci o ofšor-uslugama u poreskim oazama. Podaci su zapremili 260 gigabajta – što, kada bi svi ti dokumenti bili odštampani, odgovara količini od 500.000 Biblija. Nema čoveka koji bi to mogao da pročita dok je živ. Pre početka novinarskog istraživanja, stvar su najpre uzeli u ruke računarski forenzičari. Količina podataka je ogromna: 150 puta je veća od poslednjeg paketa procurelih diplomatskih depeša koje je objavila platforma Vikiliks. Osim toga, sve te depeše su bile u istom formatu, a ovaj disk sadrži sve moguće formate: elektronska pisma, slike, šifrovane datoteke, Majkrosoft-vord kao i PDF dokumente.“

Forenzičari datoteka na delu

„Identifikovanje dupliranih dokumenata“, piše dalje Zidojče cajtung, „bio je samo jedan od problema za računarske stručnjake. Mnogi dokumenti su bili pohranjeni kao slike, na primer, kopije pasoša osnivača firmi koje se sastoje samo od poštanskih sandučića, ili pisma u kojima vlasnici firme izdaju naloge lažnim poslovođama, jer ona su najčešće bila odštampana, potpisana, a zatim skenirana da bi ponovo mogla da se prilažu u elektronsku poštu. (…) A zatim su svi podaci sortirani i evidentirani tako da program za pretragu može da u njima nalazi željena imena ili pojmove.“

U igri samo odabrani mediji

„Programeri su zatim napravili i programe po uzoru na one koje koriste ofšor-firme kako bi mogli da imitiraju registre tih firmi i tako odgovore na mnoga pitanja: ko je osnivač ovog ili onog trusta? Ko su partneri sa kojima komunicira? Da li je neki račun već poslat, i ako jeste, na koju adresu? Samo tako je bilo moguće dešifrovanje kompleksnih konstrukcija ofšor-firmi. Najveći deo računarskog posla su obavili specijalisti za obradu podataka Sebastijan Mondijal iz Nemačke, Metju Fouler iz Velike Britanije i Rigoberto Karvahal i Matju Karuana iz Kostarike. Kada je taj posao obavljen, ICIJ je odlučio da istraživanje razdeli na mnoge medijske kuće u čitavom svetu – jer inače tolika količina podataka ne bi mogla da se savlada.“

U Nemačkoj su se aktivirali Zidojče cajtung i NDR (javni servis), u SAD – Vašington post, u Francuskoj Le mond, u Velikoj Britaniji – Gardijan. ICIJ je koordinisao rad svih – iz Vašingtona.“

Prvo ime iz Nemačke: Zaks

Uz ovo objašnjenje, Zidojče cajtung je na svom internet-portalu objavio i veliki grafički prikaz strukture porodice i poslovnih odnosa jednog od najpoznatijih nemačkih poreskih „grešnika“, Guntera Zaksa. Bivši plejboj i multimilioner, nekadašnji suprug francuske glumačke dive Brižit Bardo, Nemac Zaks (umro 2011) koji se nekada zvao Gunter Zaks fon Opel, bio je industrijalac sa švajcarskim pasošem, bob-vozač, fotograf, režiser, sakupljač umetnina i astrolog, a najpoznatiji je kao legendarni plejboj. Svojevremeno je nasledio imetak od 470 miliona švajcarskih franaka a po svetu je imao čitavu mrežu firmi koje su bile registrovane u poreskim oazama.

Ostala imena – zasad štedljivo dozirana

Osim Guntera Zaksa, kako prenosi Špigel, magazin takođe blizak organizaciji ICIJ, na listi poreskih prestupnika su i Mihail Fridman, „ruski top-oligarh“, zatim Ime Markos, guvernerka filipinske provincije Ilokos Norte i najstarija kćerka bivšeg diktatora Ferdinanda Markosa. Tu su i Lejla i Arzu Alijeva, kćerke azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, predsednik parlamenta Mongolije Bajartsort Sangajav, pa španska baronica i umetnička kolekcionarka Karmen Servera, a Špigel navodi da „grčki vlasnici ofšor-firmi – njih 107 – potiču iz svih slojeva društva, od stanovnika najbogatijih atinskih četvrti pa do onih koji žive u udaljenim selima na severu zemlje.“

Šta je ICIJ

Trenutno se u medijima ne može naći mnogo više imena od ovde navedenih, što ne znači da se narednih dana i nedelja neće pojavljivati nova – već prema tome kako mediji bliski organizacii ICIJ budu raspolagali svojim podacima. Što se tiče ICIJ, treba reći da je u pitanju projekat američkog Centra za javni integritet CPI (Center for Public Integrity) koji je osnovan još pedesetih godina sa ciljem da „razotkrije zloupotrebu vlasti, korupciju i povrede obaveza u redovima moćnih javnih i privatnih organizacija.“ ICIJ je nastao 1997, kada je ovaj Centar rešio da svoje delatnosti proširi na čitav svet. U finansijere CPI spada čitav niz američkih fondacija poput fondacija Ford ili Najt (Ford, Knight), a tu su i pojedinci poput milijardera Džordža Soroša koji je početkom 21. veka toj organizaciji poklonio milion dolara. CPI strogo vodi računa o tome kome poverava posao, pa tako član ICIJ može postati samo onaj ko je – pozvan. Reč je o predstavnicima najuticajnijih nacionalnih korporativnih medija (neki su gore već pomenuti).

Političari već traže od medija podatke

Nemačko ministarstvo finansija je zatražilo od Zidojče cajtunga da mu stavi na raspolaganje dokumenta iz ovog skandaloznog „paketa“. Tu su sada mediji zauzeli moćnu poziciju, jer nisu u obavezi da predaju sve podatke kojima raspolažu: ICIJ strahuje da bi time mogli biti ugroženi i mnogi ljudi koji se dovode u vezu sa prestupnicima, ali sami nisu prekršili zakone. U svakom slučaju, inicijativa ICIJ se poklapa sa političkim procesom suzbijanja poreskih oaza koji je upravo u toku, a u kome bitnu ulogu ima Nemačka, čija privreda trpi zbog takvih pojava, kao uostalom i globalna ekonomija. Katalog prestupnika je očigledno utvrđen - i on će, ovenčan oreolom „velike akcije istraživačkog novinarstva“, u toj borbi biti podjednako koristan i za politiku i za pomenute medije.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković