1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vožnja i psihologija

Za veliki broj nesreća zbog trka na drumovima krivi su mladi ljudi sa Balkana, kaže šef policije u švajcarskom mestu Sankt Galen

Prebrza voznja mladih ljudih odnosi zivote

Prebrza voznja mladih ljudih odnosi zivote

Dvadeset-četvorogodišnji kosovski Albanac bio je na mestu mrtav. Ogromnom brzinom njegov Reno Klio sudario se jedne subote rano ujutro sa Volvoom koji je propisno vozio.Poginuli su i mladićev suvozač i vozač Volvoa.Preživeo je samo Bajram koji je svoju Hondu vozio paralelno sa Renoom, trkajući se sa sunarodnikom. Vraćali su se kući iz diskoteke.Bajram je izjavio da je šokiran, da gotovo nisu pili, da su samo malo brže vozili i, sasvim sigurno, nisu se trkali.Izjave svedoka i sve indicije navele su istražnog sudiju da posumnja u takvu izjavu.Tako je protiv Bajrama otvorena istraga za saučesništvo u možda namernom ubistvu pedeset-sedmogodišnjeg vozača Volvoa.

Pravnu osnovu za tu formulaciju pruža odluka švajcarskog Saveznog suda koji je u aprilu potvrdio presudu Višeg suda u Lucernu koji je dvojicu Makedonaca osudio na po šest i po godina zatvora zbog eventualno namernog ubistva dva pešaka.Njih dvojica su se 1999.te trkali ulicama jednog sela u okrugu Lucern vozeći 120 kilometara na sat.

U mestu Muri prošle jeseni takodje su se dvojica mladića trkala ulicama mesta, i tu su poginuli nedužni vozač koji im je dolazio u susret i jedan od trkača, i ovde su krivci bili iz Srbije, odnosno sa Kosova.

Šef saobraćajne policije u Sankt Galenu Peter Martin Majer izjavio je tri dana nakon poslednje nesreće:”Za veliki broj nesreća zbog utrke krivi su mladi ljudi sa Balkana”.Statističkim podacima o nesrećama nije obuhvaćena nacionalnost krivaca za njih, ali svi stručnjaci koji se bave problemom - saobraćajna policija, psiholozi, ljudi iz osiguravajućih društava, dolaze do istog zaključka kao Majer.Jedino nisu tako direktni i uz odgovor dodaju:”Ni u kom smislu ne mislim to rasistički” ili ”Naravno, trkaju se i drugi mladići”.

Ukoliko je zapažanje tačno, postavlja se pitanje razloga za takvo ponašanje.Peter-Martin Majer iz Sankt Galena može samo da nagadja:”Mladi sa Balkana kod nas u školi i na radnom mestu imaju više problema.Oni se svuda suočavaju sa odbacivanjem i otuda potreba da se potvrde preko automobila”.

Što je niži socijalni status i viši testosteron, utoliko je veća sklonost ka bezobzirnom jurcanju automobilom.Tako bi se mogla sažeti zapažanja psihologa Žaklin Behli-Bietri koja daje stručno mišljenje o mnogim trkačima kojima je oduzeta vozačka dozvola.U praksi sreće muškarce (žene su apsolutni izuzetak) kojima je nezamislivo da sednu u manji automobil i koji joj u detalje opisuju kakvim sve mastima uveče mažu gume svojih automobila.

”Većina trkača koje sam srela niskog su socijalnog statusa i obrazovanja” kaže Behli i dodaje:”Natprosečno veliki broj ih je sa područja bivše Jugoslavije: verovatno je to povezano s tim što je većina useljenika sa tog područja ovde ugrožena.Osim toga, tamo su mačo-kultura i samopotvrdjivanje preko automobila normalni i prihvatljivi”.