Vladine prodaje pod sumnjom

Jedan odbor vlade juče je predložio da se raspiše novi tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, umesto da se zaključuje ugovor sa drugoplasiranim ponuđačem, pošto prvoplasirana rumunska kompanija nije mogla da položi bankarske garancije u predviđenom roku. Ali, to još ne znači da je ova priča završena.

Kao i u slučaju ponovne prodaje turističke agencije Putnika, u koju je - po svemu sudeći - duboko upletena politika, a ovdašnji eksperti tvrde da se radilo i o nezakonitim radnjama zbog kojih bi neko na kraju mogao da završi i na robiji, reč je o je zaista neobičnom političkom fenomenu. Naime, vlada Vojislava Koštunice, koja je još prošle jeseni pala, pošto je izgubila neophodnu podršku većine poslanika u parlamentu, a potom izgubila i parlamentarne izbore u januaru 2007 godine, pošto su sve stranke vladine koalicije, i zajedno i svaka ponaosob, dobile manje glasova nego na prethodnim izborima, i dalje svim silama nastoji da se zadrži na vlasti. Da bi onda, u grozničavoj trci sa vremenom, pokušavala da rasproda što više državne imovine. I, to na način koji sada u javnosti izaziva različite sumnje i podozrenja.

Operacija Bor bila je sumnjivo od prvog trenutka kada se ispostavilo da je na tenderu pobedila relativno mala i u ovom poslu nedovoljno poznata rumunska firma, koja očito nije imala dovoljno sopstvenog novca za ovako veliki posao, a nije bila u stanju da položi ni neophodne bankarske garancije, odnosno da dobije potreban kredit od banaka.

Ekonomista Miroslav Prokopijeviće, iz Instituta za evropske studije u Beogradu, javno je izrazio uverenje da je u ovom služaju neko iz vlasti uzeo debelu proviziju, mada se na kraju ispostavilo da to ipak nije lako izvesti i sada je vlada na mukama.

Slučaj Putnik je još čudniji ako se zna da je najstarija turistička agencija u Srbiji, koja u svom vlasništvu ima više hotela na atraktivnim lokacijama, pa čak i jedno ostrvo u Crnoj Gori, bila najpre prodata - još za mandata prethodne vlade - američkoj kompaniji u vlasništvu čoveka srpskog porekla. Ali, Koštuničina vlada je poništila tu prvobitnu prodaju i to na način koji je i dalje sporan i o čijoj zakonitosti će se tek odlučivati pred arbitražom Međunarodne trgovinske komore u Parizu. A onda je i pre odluke te arbitraže, koja bi tek trebalo da utvrdi da li je ugovor sa prethodnim kupcem raskinut na zakonit način, vlada objavila ponovnu prodaju iste te agencije, na koju se - kao praktično jedini ozbiljan pretendent - javila jedna velika ruske firma. Da bi se, na kraju, pred samo okončanje procedure prodaje, vladina agencija, tobože, predomislila i akcije Putnika iznela na beogradsku berzu. Gde je neka, navodno, kiparska firma, u munjevitoj operaciji neposredno po otvaranju berze, izbrojala sumu od preko četrdeset miliona evra i kupila Putnik. Digla se velika prašina, ali je ministar privrede Predrag Bubalo poručio javnosti da je sve čisto i sve po zakonu.

Međutim, ruski biznismen Dmitrij Lucenko tvrdi da je prevaren i da je sve bilo nezakonito. I da iza ove ujdurme, najverovatnije, stoje neki srpski tajkuni koji su se obogatili u vreme Slobodana Miloševića. Zato je zatražio pomoć - ni manje ni više nego od - ruske Dume. A Duma se onda obratila obratila Skupštini Srbije...

Međutim, poslanici Skupštine Srbije su trenutno zaokupljeni nekim drugim temama. Ako jednog dana i krenu da se bave skandalima koji se dovode u vezu sa Koštuničinom vladom, imaće puno posla, jer je spisak optužbi - počev od slučaja Knjaz Miloš, Večernje novosti i ostalih, zaista dug.