Vizni režim skupo košta Nemačku i Rusiju

Odbor za Istok nemačke privrede, organizacija koja već 60 godina zastupa interese Nemačke na Istoku, procenjuje štetu zbog ovog problema na više od 100 miliona evra godišnje. Samo obrada zahteva za dobijanje viza Nemačku i Rusiju košta oko 160 miliona evra godišnje.

Nema viza – nema posla

To su rezultati novog istraživanja o viznim problemima koje je sproveo Odbor za privrednu saradnju sa istočnim zemljama. U ispitivanju je učestvovalo 200 firmi koje deluju pre svega u Rusiji, Belorusiji i centralnoj Aziji. Svaki peti od ispitanika izjavio je da su mu zbog viznog režima propali poslovi u inostranstvu. „Vizna obaveza štetna je za konkurenciju“, kritikovao je predsednik Odbora Ekart Kordes pre nekoliko danu u Berlinu.

Juče i danas na konsultacijama u Hanoveru sastaju se nemački i ruski predstavnici vlada. Moguće je da će biti reči i o vizama. Članovi Odbora najviše kritikuju obim dokumentacije potrebne za dobijanje viza, njihovu dugu obradu i obavezu da se pri tom mora imati zvaničan poziv iz države u koju se želi ići. Ruska vlada se već godinama zalaže za ukidanje viza. Sa druge strane Moskva nije spremna da poput Ukrajine odobri ukidanje viza samo za jednu stranu. Naprotiv: razljućena nemačkim viznim režimom, Rusija je pre devet meseci čak i zaoštrila proces za dobijanje viza za nemačke građane. Od tada ruski konzulati zahtevaju – slično kao i nemački – potvrde o primanjima, kako bi ispitali da li će podnosilac zahteva za vizom da se vrati u svoju zemlju.

Diskriminacija istočnih Evropljana?

Oko 67 odsto ispitanika ovakve mere smatra apsurdnim. Trećina to smatra diskriminacijom njihovih istočnoevropskih zaposlenih. Samo informativni formular nemačkih konzulata – u kojem je popisano koje sve dokumente državljani Rusije ili Ukrajine moraju da prilože – dug je čak pet stranica. Podnosilac zahteva lično mora sve te dokumente da dostavi konzulatu i neretko zbog toga mora da putuje i po hiljadu kilometara.

„Nemačka mora snažnije da se založi za viznu liberalizaciju unutar Evropske unije za istočno-evropske građane, jer od toga će naša privreda da ima najviše koristi“, ubeđen je Ekart Kordes. Međutim, nemački političari su po tom pitanju veoma kruti: iz bezbednosnih razloga, iz straha od ilegalnih useljenika i radnika na crno. Protivargumenti zvuče ubedljivo: vizna sloboda ne mora da znači obustavljanje granične i pasoške kontrole. Rusija na kraju krajeva nije članica Evropske unije. Kao primer mogu da posluže zemlje zapadnog Balkana, čiji građani za kraće posete zapadnoj Evropi ne trebaju vize.

Otvoriti vrata za navijače

Nemački Odbor za privrednu saradnju sa istočnim zemljama sebi je postavio cilj koji za mnoge istočne ili zapadne Evropljane možda zvuči samo kao san: vize bi trebalo ukinuti najkasnije za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji 2018. godine. „Nismo toliko naivni da tražimo momentalno ukidanje viza. Ali u vreme biometrijskih pasoša vize bi trebalo da budu prošlost“, objašnjava Kordes. On predlaže da se vizna liberalizacija isproba u toku Zimskih olimpijskih igara 2014. u Sočiju. I Nemačka i Rusija mogle bi da olabave vizne režime. Potrebno je samo politička volja.

Autori: Oksana Evdokimova / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević