1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Vizne akrobacije za spas turizma

Usklađivanje viznih režima EU i Hrvatske je diplomatski, ali i ekonomsko-politički uspeh koji bi u praksi trebalo da doprinese boljim prilikama na domaćem tržištu rada i pomoći hrvatskoj turističkoj industriji.

Po ulasku u Evropsku uniju Hrvatska je morala da prilagodi vizni režim državljanima niza zemalja Evrope. Iz takvih država – Rusije, Ukrajine, Turske, i drugih – dolazi velik broj turista na Jadran i oni su prošlog leta bili suočeni s novim zahtevom. Zbog ulaska u prostor EU, naime, odjednom su bili dužni da imaju vizu za zemlju u koju su prethodno ulazili samo uz pasoš. Mnoge je to nagnalo da odustanu od hrvatskog primorja i krenu prema nekom drugom odredištu.

Zagreb se snašao

U statistikama Hrvatske turističke zajednice (HTZ), može se tako uočiti da su ruski državljani u Hrvatskoj 2012. godine ostvarili oko 1,75 miliona noćenja, dok se 2013. po tom parametru beleeži gotovo 400 hiljada noćenja manje. Na turske državljane se odnose brojke od oko 130 hiljada noćenja 2012. godine i samo 80 hiljada sledeće godine, a na ukrajinske oko 520 hiljada, a zatim svega oko 400 hiljada noćenja. To je upalilo alarme u turističkoj branši, jednoj od najvažnijih grana hrvatske ekonomije.

Vlasti Hrvatske početkom ove godine su se dosetile – dopustiće ulazak u zemlju svakome ko ima šengensku vizu, iako sama Hrvatska nije deo Šengena. Ukoliko recimo ruski državljanin već u pasošu ima šengensku vizu (jer je išao na primer u Nemačku), on onda pre ulaska u Hrvatsku ne mora da aplicira na novouvedenu vizu ove zemlje.

Kroatien die kleine dalmatinische Stadt Omis

Dalmatinsko mestašce Omiš

Kako kažu u Ministarstvu turizma u Zagrebu, ta mera je već pokazala izvesne rezultate. „Takođe, od ove godine se turistima izdaju višekratne vize koje će važiti 180 dana, a ukoliko je turista prošle godine iskoristio vizu, automatski dobija vizu koja traje dve godine“, kažu u ministarstvu za DW. „S obzirom da zemlje izvan EU predstavljaju značajan potencijal za turizam naše zemlje, svakako podržavamo svaki korak prema dodatnom pojednostavljenju viznog sistema.“

Koliko Evropa gubi?

Evropski poslanik iz Hrvatske Tonino Picula je, za svaki slučaj, pisao i komesarki za unutrašnje poslove CeCiliji Malmstrem. Ona je u odgovoru potvrdila da šengenska viza sme da važi i na prostoru Hrvatske te da je to „logičan korak“ jer se Hrvatska sama kreće ka šengenskom prostoru. „Povod za moje pitanje o reviziji vizne politike Evropske komisije bio je prvenstveno ekonomske prirode“, objasnio nam je Picula, „jer EU zbog rigidne vizne politike gubi mnogo.“ Navodno je reč o 6,6 miliona potencijalnih turista koji izbegavaju Evropu samo zbog viza. Njihovim privlačenjem, smatraju stručnjaci, nastalo bi 1,3 miliona novih radnih mesta u turizmu i profit od čak 130 milijardi evra u sljedećih pet godina, što je gotovo jednako godišnjem budžetu EU.

Kroatien - Tourismus

Zadar

Hrvatska je primenom vizne politike EU i uvođenjem svoje vize za države čiji su građani dotad mogli i bez njih ući u zemlju, ipak preuzela određeni rizik. „Neobično mi je drago da je EK prepoznala ekonomsku važnost dodatne liberalizacije viznog režima“ zaključuje Picula, uz nadu da će to rezultirati i poželjnim merama prema hrvatskim građanima kojima je potrebna viza za posetu trećim zemljama, recimo Sjedinjenim Državama. Ovoga leta bismo, dakle, mogli ponovo da svedočimo pojačanom interesu za Hrvatsku – onih gostiju koje smo lani viđali nešto manje.