Vizna liberalizacija - istorijska odluka

Odluka Saveta ministra Evropske unije o ukidanju viznog režima za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije, od istorijskog je značaja. Sa jedne strane, posle gotovo dve decenije, građani tih zemlja moći će slobodno da putuju u Evropsku uniju. Sa druge strane, taj čin predstavlja i značajan momenat u odnosima Unije i Zapadnog Balkana. Aleksandra Štiglamjer, iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI), za Dojče vele tim povodom kaže:

„Ovo će doneti dosta olakšanja Zapadnom Balkanu, budući da će se ti građani osetiti da su dobrodošli u EU. Istovremeno to je i znak iz EU da ona želi da jednog dana te zemlje primi u svoje redove.“

Albanija, BiH, Kosovo...

Istovremeno Štiglmajer podseća i na činjenicu da Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu obuhvaćeni tom viznom liberalizacijom:

„I Albanija i BiH napravile su dosta progresa u poslednjih par meseci. Evropska komisija bi trebalo da, što je brže moguće, oceni taj progres. Potom bi i ostale nadležne evropske institucije trebalo da donesu odluku o ukidanju viznog režima i za te dve zemlje. Ako svi budu radili veoma brzo, to se može desti čak i u aprilu ili maju sledeće godine. Svakako je najkasniji rok - jul 2010.“

Kosovo se svakako nalazi u najtežem položaju kada se radi o procesu vizne liberalizacije. Iz ESI upozoravaju da se Kosovu mora predstaviti Mapa puta i perspektiva ukidanja viznog režima. U suprotnom, građani Kosova se mogu osetiti diskriminisanim, što pak može da vodi antievropskim osećanjima.

Proces vizne liberalizacije doneo bi višestruke koristi i Kosovu i EU jer bi u tom procesu tamošnje vlasti morale da reše probleme na koje Evropa već izvesno vreme ukazuje, kao što su organizovani kriminal, korupcija i kontrola granica.

Vizna liberalizacija vežba za pristupne pregovore

Vizna liberalizacija istovremeno predstavlja i svojevrsnu vežbu za ono što bi zemljama Zapadnog Balkana trebalo da predstoji u budućnosti, a to su pristupni pregovori za članstvo u EU. Ceo proces, sa Mapama puta, sa ispunjavanjem određenih uslova, i procenama od strane ekspertskih misija EU, sličan je onome što će se dešavati u daljim koracima proširenja, poručuje Štiglmajer:

„To je dobra vežba za zemlje koje se nalaze u procesima evrointegracija. Odluka o ukidanju viznog režima istovremeno omogućava i EU da demonstrira svoju tzv ’meku snagu’ i pokaže da joj je stalo do tih zemalja i da ima šta da im ponudi u zamenu za sprovođenje potrebnih reformi.“

Srbija zaslužila zadovoljstvo Bramerca

Kada je evropski put Srbije u pitanju, srpski zvaničnici ističu da, posle dobijanja bezviznog režima, nema predaha, već da zemlja nastavlja svoje napore u procesu približavanja EU. Evropski zvaničnici nadaju se da će se Holandija složiti sa odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i da će Srbija preći na novu etapu svojih evrointegracija. U ESI očekuju pozitive vesti za Srbiju iz EU:

„Izgleda da je glavni tužilac Haškog tribunala sada više zadovoljan saradnjom Srbije sa tim sudom. Mislimo da je Srbija zaslužila da bude nagrađena za progres koji je napravila.“

EU je cilj za koji BiH treba da se bori

U daljim procesima evrointegracija, od lidera u BiH očekuje se da ponove istu vrstu odgovornosti koju su pokazali prilikom ispunjavanja uslova iz „Mape puta“, kaže Aleksandra Štiglamjer i objašnjava:

„BiH je ispunila gotovo sve uslove iz Mape puta. To je ponekada zahtevalo bolne kompromise između stranaka i entiteta, ali oni su to uspeli zarad zajedničkog cilja - bezviznog putovanja za svoje građane. Nadam se da će lideri u Bosni i Hercegovini shvatiti da su i evrointegracije tako bitan cilj, zbog koga se po strani ostavljaju političke prepirke, zbog koga se razgovara i donose dogovori.“

Vizna liberalizacija za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru trebalo bi da stupi na snagu 19. decembra. Očekuje se da se Albanija i BiH pridruže svojim susedima na „belom Šengenu“do polovine sledeće godine.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković