Vize i azilanti na dnevnom redu | Politika | DW | 25.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vize i azilanti na dnevnom redu

Ministri unutrašnjih poslova EU danas (25.10.) u Luksemburgu razmatraju izveštaj Evropske komisije o sprovođenju vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana. Očekuje se rasprava, ali (za sada) ne i odluke.

U Evropskoj komisiji, dan pred ministarski Savet u Luksemburgu, naglašavali su da je vizna liberalizacija jedno od najvrednjih dostignuća evrointegracionog procesa Zapadnog Balkana. Evropska komisija kaže da želi da podrži proces vizne liberalizacije, ali i dodaje da trenutnoj situaciji mora da se posveti adekvatna pažnja i za to traži punu podršku i zalaganje zemalja Zapadnog Balkana.

Vizna liberalizacija pod znakom pitanja

Vizna liberalizacija pod znakom pitanja

Posle pisma Nemačke, Švedske, Belgije, Holandije, Luksemburga i Francuske u kojem se izražava zabrinutost zbog povećanog priliva potražilaca azila iz regiona, u Evropskoj komisiji kažu da je, iako nema konkretnog zahteva za ponovno uvođenje viznog režima za neke od zemalja iz regiona, situacija zabrinjavajuća i da se pogoršava.

„Ako se situacija ne reši“, kaže portparol komesarke za unutrašnja pitanja Mikaele Ćerkone, „postoji rizik da će posledice morati da se plate, i to od strane onih koji zloupotrebljavaju taj sistem, što jeste manjina, ali, nažalost, i od strane većine građana, koji u dobroj nameri koriste tu slobodu“.

Pritisak za ubrzanje evropske procedure

Brojke govore da je za prvih osam meseci ove godine u pet zemalja Evropske unije iz pet zemalja Zapadnog Balkana koje imaju bezvizni režim sa članicama Šengenskog prostora(Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija), stiglo preko 14.000 zahteva za azil, što je za 62 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Najveći broj zahteva stigao je iz Srbije, preko 6000.

Iako u Evropskoj komisiji ne žele da izdvajaju ni jednu zemlju ponaosob i kažu da su tzv. „lažni azilanti“ problem celog regiona, izvestiteljka za viznu liberalizaciju u Evropskom parlamentu Tanja Fajon, smatra da bi Srbija mogla da bude prva na udaru ako dođe do odlučivanja o suspenziji bezviznog režima. Da bi se o supenziji bezviznog režima uopšte odlučivalo potrebno je, prethodno, da se usvoji zakonska regulativa koja je trenutno, a po mišljenju zemalja članica „predugo“, nalazi na razmatranju u Evropskom parlamentu.

Ukinuti opciju „prezimljavanje u Evropi“

Međutim, kada klauzula o suspenziji stupi na snagu, a to bi moglo biti već početkom sledeće godine, zemlje članice Evropske unije imaće „zadnja reč“ kada je reč o njenoj primeni, što bi moglo da predstavlja i političku odluku jedne ili druge zemlje članice. Zato iz Evropske komisije i Evropskog parlamenta upozoravaju zemlje Zapadnog Balkana da je neophodno preduzeti i pojačati sve mere u cilju zaustavljan priliva potražilaca azila, počev od pojačanih kontrola na granicama, preko informativnih kampanja i bolje integracije manjina, posebno romske populacije.

I pored takvih zahteva, u Briselu su svesni da zemlje Zapadnog Balkna ne mogu da zatvore svoje granice za određene grupe ljudi, dok je za poboljšanje situacije Roma, koji su uglavnom ti koji preko zahteva za azil pokušavaju da obezbede neku vrstu ekonomske pomoći za sebe, potrebno i vreme i novac. Zato stručnjaci pozivaju upravo zemlje članice Šengena da skraćivanjem svojih procedura u oblasti azila „obeshrabre lažne azilante“, čiji bi se zahtevi tada obrađivali u roku od par dana što bi ukinulo opciju „prezimljavanja“ u Evropi.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković