1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Viza bez birokratskog lavirinta

Evropska komisija ima plan da olakša putovanja u zemlje Šengena za građane trećih zemalja. To bi trebalo da drastično poveća broj turista. Konzervativci u brzom izdavanju viza vide opasnost od rasta kriminala.

Cecilija Malmstrem se zadovoljno smeška. „Krajnje je vreme da se nešto promeni“, rekla je ova komesarka EU za unutrašnje poslove na predstavljanju planova Brisela kojim će se olakšati putovanja u zemlje Šengena. Promene su velike: nadležni bi o zahtevu za šengensku vizu morali da odluče za deset dana (umesto petnaest, kako je sada), oni koji redovno putuju dobijali bi višekratnu vizu na tri godine, a zahtevi bi mogli da se upućuju i putem interneta. I ono što je izazvalo debatu – uskoro bi vize za kraće boravke trebalo da se izdaju i na samoj granici. To će ojačati turizam, veruju u Briselu.

Milion radnih mesta

Monika Hohlmeier

Monika Holmajer: Izdavanje viza po kratkom postupku na granici biće pogodno za prevare

Reforma je trn u oku konzervativnoj frakciji u Evropskom parlamentu. „Uobičajeno je da provere zahteva za vizu traju tri dana. Izdavanje viza po kratkom postupku na granici biće pogodno za prevare“, kaže Monika Holmajer iz ove poslaničke grupe za DW. To neće podstaći turizam nego kriminal, navodi ona. „U trenutku kada se neko nađe u šengenskom prostoru njemu su otvorena sva vrata“, kaže Holmajer i dodaje da već sada u zemljama šengena ima previše ljudi koji se zadržavaju mnogo duže nego što im vize dozvoljavaju. Nova pravila će, smatra ona, samo pogoršati stvari. „Neverovatno je da se navodna podrška turizmu odvija na račun naše bezbednosti“, dodaje naša sagovornica.

Ska Keler iz evropske poslaničke grupe Zelenih ima potpuno drugačiji stav. „Olakšice u izdavanju viza pogoduju pre svega poslovnim ljudima i turistima. To su odlične promene koje smo dugo čekali“, navodi Keler za DW. I kritičarka Holmajer mora da se složi da će „transparentno i brzo izdavanje viza biti pozitivno za privredu“. Zvaničnici EU računaju sa 130 milijardi evra dodatne zarade u hotelima, restoranima i prodavnicama te 1,3 miliona novih poslova u turističkoj branši. Samo prošle godine je 17 miliona ljudi podnelo zahtev za šengensku vizu, ali je čak 6,5 miliona odustalo od putovanja zbog komplikovanog i dugog postupka.

„Važno nam je da promene pomognu ljudima koji su želeli da doputuju u Evropsku uniju, a do sada su nailazili na značajne birokratske prepreke“, kaže Ska Keler. Tome će doprineti i takozvana viza za proputovanja – turista može čitavu godinu da se zadrži na teritoriji Šengena, ali pri tome u pojedinačnim zemljama može da boravi najviše 90 dana u toku pola godine. „Takođe se ukida i obavezno zdravstveno osiguranje za boravak u inostranstvu koje su do sada morali da imaju građani trećih zemalja“, raduje se Keler.

Porträt Ska Keller Bündnis 90/Die Grünen 2008

Ska Keler: Odlične promene koje smo dugo čekali

Odluka na jesen

Promene se odnose na 22 države EU koje potpuno primenjuju šengenski sporazum. Sve je počelo 1985. kada su zemlje Beneluksa, Nemačka i Francuska u luksemburškom seocetu Šengenu dogovorile da u perspektivi žele potpuno da ukinu granice. Danas Šengenu pripadaju i Lihtenštajn, Norveška, Island i Švajcarska koje nisu članice Unije. Građanima trećih zemalja za ulazak trebaju gomila papirologije, debeli živci i često značajna svota novca za administraciju. Osim kandidata za EU, poput Srbije, postoji još nekoliko država čijim građanima ne treba viza – SAD, Kanada, Brazil, Argentina, Australija. Oni bez vize mogu turistički boraviti u šengenskom prostoru najviše 90 dana u šest meseci.

Još uvek je neizvesno da li će olakšice zaista i stupiti na snagu. To će biti jasno na jesen, posle izbora za Evropski parlament koji mora da dâ zeleno svetlo, baš kao i države članice Unije.

Autor: Kristijan Ignjaci / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković