1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Visoka cena integracije u nemačko društvo

Vijetnamci važe za veoma ambiciozne emigratne. Mlada generacija oseća posledice ogromnog truda koji su njihovi roditelji uložili u integrisanje u nemačko društvo, piše list Cajt.

default

Migranti za pohvalu i oni drugi...

Tilo Saracin me pohvalio. Ja sam iz Vijetnama. Jedna sam od onih koja je bila dobra u školi. Nemački sam veoma rano naučila. Očigledno imam dobre gene. Mi Vijetnamci smo veoma omiljeni. Čim neko poput Saracina progovori glasom sumnjive ksenofobije odmah citira naše uspehe: Pogledajte te vredne ljude. Ako oni mogu vredno da rade zašto ne mogu lenji muslimani!?

Sa ovom pohvalom Saracin je želeo da pokaže da nema ništa protiv useljenika. Izvukao nas je iz džepa kao džokere u njegovoj igri dobrih i loših migranata. Očito nas poznaje isto onoliko loše koliko i muslimane. Mogući vijetnamski model uspeha ne može se, poput recepta za izvoz, prebaciti na muslimane.

Moraš biti bolja od Nemaca da bi bila ista kao oni

Moji roditelji, koji su u Nemačku došli sedamdesetih godina, stalno su govorili da moram da budem „bolja od Nemaca“ kako bih bila ista kao oni. Govorili su da ne smem svoje ocene da upoređujem sa nemačkom decom jer ja moram da imam bolje ocene od njih. Zato što sam drugačija i moram biti bolja da bih bila ista kao oni. To je zvučalo kao da ja manje vredim od njih.

Deutschland Thilo Sarrazin Buch Deutschland schafft sich ab

Tilo Saracin na promociji svoje knjige koja je uzburkala javnost u Nemačkoj

Moje ocene upoređivali su sa ocenama druge vijetnamske dece. Obrazovanje je u Vijetnamu jako bitno i za razliku od doseljenika iz Turske veliki broj doseljenika iz Vijetnama završava školu, i većina želi da studira.

Jednom nas je posetila vijetnamska porodica sa sinom koji je dobio pehar u takmičenju iz matematike. Oni su taj pehar doneli i stavili ga u našu dnevnu sobu. Sin se jako stideo tog čina: „ Zašto mi majka radi ovako nešto“, očajno je pitao.

Tek posle sam shvatila da su i naši roditelji bili pod velikim pritiskom. Daleko od domovine bila im je veoma važno društveno priznanje drugih vijetnamskih egzilanata. Govorili su da je sreća za porodicu kada je dete bolje od oca. Veliki broj Vijetnamaca prve generacije useljenika ne govori dobro nemački, mnogi rade kao prodavači rezanaca ili manikirke. Svoje nade projektuju na drugu generaciju koja, opet postaje žrtva osećanja dužnosti da ispuni te nade.

Izdaja sopstvene kulture?

Statistika pokazuje da polovina vijetnamske dece ide gimanziju, što je veći postotak od broja nemačke dece. Gotovo svi žele da studiraju i to mahom pravo ili medicinu. Zašto? Zato što žele da uzvrate roditeljima za njihovu brigu i žele da ispune porodičnu obavezu društvenog uzdizanja na društvenoj lestvici. Možda se osećaju krivim zbog činjenice da žive u slobodnoj zemlji, za razliku od svojih roditelja koji su jedva pobegli od rata u Vijetnamu.

Ponekad se pitam da li su upravo iz tog razloga toliko trudim da nešto napravim od svog života u Nemačkoj. Zato što to dugujem mojim roditeljima i rođacima zbog njihovog života u Vijetnamu. Ja ovde imam sve mogućnosti, oni tamo nisu imali ništa. Ono vijetnamsko u meni me tera napred. Nemica u meni želi sve to da napusti.

Nemci su me često hvalili zato što odlično govorim nemački. U tim pohvalama dalo se naslutiti da sam ja ipak drugačija bez obzira na sav trud. Naravno da je za nas Vijetnamce ugodnije kada nas vide kao osobe od karijere nego krijumčare cigareta, (bez obzira na činjenicu da krijumčara još uvek ima.) Ali, ponekad se pitam da li je sav trud u vezi adaptiranja na nemačke standarde istovremeno i izdaja sopstvene kulture. Moj vijetnamski je ostao na dečijem nivou, kada posetim domovinu mojih roditelja nisam u stanju da se sporazumem sa ljudima. Udaljila sam se od vlastite porodice i svog porekla. To je cena koju sam platila zbog integracije u nemačko društvo.

zbs/idj/zeit

  • Datum 12.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PA7w
  • Datum 12.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PA7w