1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vikiliks se ne može ućutkati

Na stranici Vikiliksa sve je manje senzacionalnih otkrića. Međutim, stručnjaci za medije sumnjaju u to da je Vikiliks obuzdan i da će zatvaranje njegovog osnivača biti od neke koristi, jer je duh već izašao iz boce.

default

Asanž već sedam meseci u kućnom pritvoru

Pravnici koji zastupaju Džulijana Asanža podneli su danas u londonskom sudu žalbu na odluku da njihov branjenik bude izručen Švedskoj. Ukoliko bi bio izručen, Asanža očekuje suđenje po optužbi za silovanje.

Asanž, koji je u Londonu u kućnom zatvoru gotovo sedam meseci, već ranije je uložio prigovor na zahtev za izručenje, ali je sudija odbacio taj prigovor. Tako su porasli izgledi da se Australijanac na kraju pojavi u sudu u Švedskoj gde su ga dve Šveđanke optužile za seksualno napastvovanje. Njegove pristalice, a i sam Asanž, tvrde da su prijave politički motivisane i da protivnici pokušavaju da ga ućutkaju i onemoguće Vikiliks.

Na prvi pogled, zbog kratkotrajnog zadržavanja u zatvoru, sedmomesečnog kućnog zatvora i optužbi za silovanje dogodilo se upravo to. U poslednje vreme znatno je manje informacija na Vikiliksu. Poslednja najava da će Vikiliks objaviti kompromitujuće dokumente o poslovanju nekih američkih banaka na početku ove godine do sada je ostala samo najava. Nema ničeg razmera dokumenata koji su izazvali gnev mnogih vlada i doveli Asanža u žižu pažnje svetske javnosti.

Nemogućnost objavljivanja pomenutih dokumenata o poslovanju banaka ili bilo kakve druge značajnije zbirke dokumenata na Internetu samo je pojačala spekulacije da su protivnici, kao što je, na primer, američka vlada, sve uspešniji u nastojanjima da onemoguće Asanža.

Ograničeni uticaj

Poslednji veliki uspeh bilo je objavljivanje američkih diplomatskih beleški u novembru prošle godine, mada je i posle toga bilo manjih „provala“. Tako je objavljeno da neke zemlje Zaliva pomažu militantne grupe u Pakistanu i da su se tajno sastali predstavnici opozicione grupe salafita i američke diplomate u Bahrainu.

Stručnjaci za medije sumnjaju u to da je Vikiliks obuzdan i da će zatvaranje Asanža imati bilo kakav uticaj na njegovo delovanje i kažu da je duh, zapravo, već izašao iz boce.

„Nema razloga da se veruje da je ViklLiks ućutkan. I ranije je bilo dužih pauzi između velikih otkrića“, kaže Sandra Baron, direktorka Centra za istraživanje medija u Njujorku. Prema njenom mišljenju „zatvaranje Asanža imaće relativno mali uticaj, ukoliko se ne ispostavi da je Vikiliks bio u većoj meri poduhvat jednog čoveka, nego što se to ranije mislilo“. Ona dodaje da bi napuštanje Vikiliksa od strane nekih operativaca takođe moglo uticati na količinu objavljenih vesti – pod uslovom da je takvih napuštanja bilo kao što se to tvrdi.

Američka istraga

Jahresrückblick international 2010 November Flash-Galerie


I dok Švedska očekuje izručenje Asanža, Amerikanci nastavljaju sopstveni pravni postupak protiv njega. Bela kuća pokrenula je istragu u julu prošle godine optužujući osnivača i glavnog urednika Vikiliksa za kriminal nakon što je objavljen veliki broj poverljivih dokumenata o ratu u Avganistanu.

Slučaj Bredlija Meninga, pripadnika armije koji je optužen da je dostavio tajne vojne dokumente i kome se sudi u Virdžiniji, mogao bi se iskoristiti za optužbu protiv Asanža ukoliko tužilaštvo dokaže da je on lično zatražio poverljive dokumente. Asanž tvrdi da nije znao za izvor dokumenata, ali je branio Meninga kao žrtvu američke vlade.

Međutim, američka administracija mogla bi biti sputana sopstvenim zakonima u nastojanjima da suzbije Vikiliks i na kraju ga uništi. Sandra Baron kaže da će američki zakoni, koji čine ekstremno teškim prethodnu zabranu objavljivana dokumenata, pa čak i onih za koje se tvrdi da su od značaja za nacionalnu bezbednost, onemogućiti pokušaje Bele kuće da iskoristi američke sudove kako bi ućutkala Vikiliks.,

„Najbolje za američku vladu bilo bi da onemogući curenje tajnih dokumenata. Vlada bi verovatno morala da preispita politiku čuvanja tajnosti podataka kako suviše dokumenata ne bi bilo klasifikovano kao ‘tajno’ i kako ne bi pokušavala da štiti više nego što se logično može zaštiti ili bi trebalo da bude zaštićeno. To je za vladu najbolja odbrana“, kaže Sandra Baron.

Samo kratkoročna šteta?

Međunarodni napori da se onemogući objavljivanje novih podataka naveli su neke grupe za zaštitu ljudskih prava i slobode govora da oštro kritikuju pokušaje da se ućutka Vikiliks. Stručnjaci za medije kažu da će ubuduće vladama biti veoma teško da unište kulturu otkrivanja tajnih podataka i da potpuno spreče njihovo objavljivanje.

„Mislim da će suzbijanje Vikiliksa kratkoročno imati negativan uticaj na one koji upozoravaju i na slobodu informacija. Međutim, dugoročno su na Internetu otvorena vrata za objavljivanje velikog broja dokumenata i nemoguće ih je zatvoriti. Nije potrebno mnogo napora da bi se otvorio portal i kontaktirao neki izvor“, kaže Fred Alford, profesor na odeljenju za politiku i upravu univerziteta Merilend.

A Sandra Baron dodaje: „Već deluju ili se planiraju klonovi Vikiliksa. Mislim da će se s vremenom pojaviti drugi koji će popuniti prazninu nastalu eventualnim gašenjem Vikiliksa.“

Autori: Nik Ejmis / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević

DW.COM