Vicevi za preživljavanje

Jevrejski vic - naravno. On nam govori i nepokolebljivoj volji jedne religije da preživi suočena s jačim protivnikom, bili to hrišćani ili smrt.

„Mi Jevreji smo vekovima patili. Bilo je vremena kada nije moglo ništa drugo da se radi nego da se čovek smeje. To je bila jedina zdrava reakcija, sve drugo je prosto bilo nezdravo. Čovek vidi apsurd, jaz između onoga što bi trebalo da bude i onoga što jeste – i smeje se“, priča Valter Rotšild, rabin iz nemačke pokrajine Šlezvig Holštajn.

Onaj ko se smeje koristi manevarski prostor, ma koliko on bio minimalan. To pokazuju jevrejski vicevi iz vremena Nacionalsocijalizma:

„Lekar esesovac kaže Jevreju: Ako pogodiš koje od moja dva oka je od stakla pustiću te na slobodu. Jevrej na to: levo. A esesovac: Tačno! Kako si uspeo tako brzo da pogodiš? Na to će Jevrej: Gleda tako ljudski.“

Jedan od izvora jevrejskog humora su priče iz istočne Evrope iz 18. i 19. veka. Beda života nestajala je pod veselom Anatevkom.

„Neki inženjer dođe u jedan gradić u Poljskoj i naruči kod jevrejskog krojača pantalone. Pantalone nisu bile na vreme gotove, a inženjer se odselio. Godinama kasnije on dolazi ponovo u grad i krojač mu donese pantalone. Inženjer kaže: ’Bog je stvorio svet za 7 dana, a vama treba 7 godina za jedne pantalone’. Krojač nežno pomiluje pantalone i kaže: A’li pogledajte kakav je svet, a vidite kakve su pantalone’.“

Sve počinje sa Bibilijom.

Abrahamu i njegovoj ženi Sari Bog je obećao sina kada su već bili stari ljudi. Šta na to radi Sara? Smeje se.

„I Gospod reče Abrahamu: ’Zašto se Sara smeje i govori: ´Misliš da je istina da ću još roditi ovako stara? Zar je Gospodu nešto nemoguće’?“

Sara je dobila sina i on dobija ime Isak, što znači - Bog se smeje. Gospod je mogao da reaguje ljutito na neiskazano poštovanje, da se pokaže kao poslovično strogi, osvetoljubivi Bog starog testamenta. Ali, takvog Boga u Bibliji nalazi pre svega onaj ko ništa drugo ne očekuje od Biblije“ kaže Valter Rotšild.

„Glavni problem za hrišćanske teologe je u tome što oni jednostavno ne razumeju humor, oni su prosto rečeno previše ozbiljni. A to važi duplo za nemačke teologe.“

Radost je temlje vere

Međutim, jevrejski humor ne postoji ni među svim Jevrejima. Jehuda Tajhtal je rabin mesijanske zajednice „Čabad Lubavič“ u Berlinu.

„Mislim da moramo da razlikujemo humor i radost. U Bibliji nema humora već radosti.“

Konzervativni rabin Tajhtal ima naročito shvatanje radosti:

„Na primer, kaže se da je Abraham, kada mu Bog rekao da treba da žrtvuje svog sina, svoju veru u Boga pokazao tako što je sledećeg jutra ustao ranije nego inače da radosno ispuni želju Božiju. Tu vidimo da je radost temelj jevrejske vere,“

Čudno zvuči ta jevrejska interpretacija radosti. Radost zbog toga što Božiji nalog može da se ispuni, čak i ako to znači ubistvo sopstvenog sina. Nije to više ironični humor iz hasidskih priča, koje i ono teško čine da izgleda lako. Liberalni rabin Valter Rotšild govori drugačije:

„Jevrejska vera zna samo za jednog boga. Isti Bog daje život i donosi smrt, bogatstvo i bedu, dobra vremena i loša vremena. Ne smeje se Bog uvek. Meni ne bi bio drag Bog koji se samo šali. Ali život je dovoljno težak, i zato mi je važno što moj Bog ume da se smeje.“