1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Više posla - manje siromaštva

Četvrti i po svemu sudeći konačni izveštaj o siromaštvu, ali i bogatstvu, prilike u Nemačkoj ocenjuje pozitivno formulacijom da je ova zemlja na dobrom putu. Doduše bez konkretne klasifikacije.

U fokusu je uspeh na tržištu rada, na koji ukazuje resorna ministarka Ursula fon der Lajen (fotografija gore). „Posao garantuje primanja i upravo je to moj zadatak“, rekla je ministarka u Berlinu.

U periodu od 2008. do 2011. godine ostvaren je izvestan napredak. Nezaposlenost među mladima u Nemačkoj najniža je na nivou cele Evrope. Broj migranata sa završenom srednjom školom takođe se povećao. Sve više žena pronalazi posao, pa stariji građani. Drugim rečima, Nemačka bi trebalo da bude zadovoljna, jer je navedeno omogućila uvećanje prihoda, što u mnogim državama u kriznim vremenima nije slučaj. „To je dobar znak“, rekla je Fon der Lajen.

Nezaposlenost ostaje problematična

Opozicija oštro kritikuje, govori o ulepšavanju realnosti i cenzuri. „Vi zapravo cenzurom pokušavate da izmenite sliku o socijalnim prilikama u zemlji. Nama je pod hitno potrebna drugačija socijalna politika“, kaže Katrin Gering Ekart, poslanica Zelenih.

U skandinavskim državama je takozvani Gini-koeficient, koji govori o životnom standardu građana, već nego u Nemačkoj. Na severu Evrope sve više žena radi puno radno vreme, tvrdi nemačka ministarka. Zbog toga je važno da se onima koji odluče da ostanu da rade pola radnog vremena ili skraćeno radno vreme, omogući da sa takvim prihodima izađu na kraju. To konkretno znači da koeficijent Gini, nazvan po italijanskom statističaru Giniju, u Nemačkoj ubuduće mora biti veći odnosno da raspodela prihoda u domaćinstvu mora biti pravičnija.

Problematična ostaje nezaposlenost, priznaje ministarka ističući kako se to najviše odnosi na one koji su dugi niz godina bez posla, ali i nestručnost mlade radne snage, između 25 i 35 godina. „Naš posao još nije završen, ako želimo da osiguramo društveno pokretljivost. Više je gradilišta koja će ako ih završimo kako treba, omogućiti poboljšanje situacije“, dodala je Fon der Lajen.

Dodatno oporezivanje

Nezavisno od brojki, koje govore o zaposlenosti i programima za zaštitu porodice, ministarka je o socijalnim dimenzijama siromaštva u Nemačkoj, veoma malo rekla. Izostali su i detalji o građanima koji imaju ogromne prihode. Mogao se čuti jedino apel na bogatiji sloj nemačkog društva, koji bi trebalo da podrže humanitarni rad brojnih organizacija, kako bi pomogli i pružili podršku društvu. Ko je u „gornjem“, a ko u „donjem sloju“ društva ostalo je nejasno, pa tako i priča o tome kako bi se promenom poreske politike, bogati obavezali na veća izdvajanja.

„Raspravljajući o ovom izveštaju, pokrenuta je i diskusija o tome kako je određeni sloj društva potrebno dodatno oporezovati. Ja to smatram pogrešnim i zbog toga taj izveštaj nije mogao predstavljati stav vlade“, poručio je Filip Gresler ministar privrede.

Prema četvrtoj verziji izveštaja nemačke vlade, o kojem se mesecima raspravlja, a koji opozicija i dalje oštro kritikuje, u Nemačkoj je deset odsto najbogatijih domaćinstava raspolagalo sa 53 odsto ukupne neto imovine u zemlji. Ta brojka je 2003. godine iznosila 49 odsto. Kompletna druga polovina domaćinstava raspolaže sa nešto iznad jedan odsto.

Autori: Aleksander Kaj-Šolc / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković