Više moći za tajnu službu | Politika | DW | 09.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Više moći za tajnu službu

Turska vlada iznela je pred parlament zakon koji za cilj ima jačanje moći tajne službe, kao i smanjenje njene zavisnosti od sudstva. Kritičari se pribojavaju stvaranja države nadzora.

Nakon ubedljive pobede na lokalnim izborima, održanim 30. marta, turska vlada pokrenula je važnu unutrašnjopolitičku temu: reformisanje uloge turske tajne službe (MIT). Još sredinom februara, vlada je parlamentu predstavila odgovarajući Nacrt zakona. Kritičari ocenjuju da je cilj predložene reforme – jačanje tajne službe. Prema pisanju lista „Hurijet“, predsednik Turske Abdulah Gul već je naložio vladi da se zakon revidira. Vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP) najavljuje da bi parlament zakon mogao da usvoji krajem juna.

Turska vlada je od 17. decembra upletena u težak skandal sa korupcijom. Proteklih nedelja i premijer Redžep Tajip Erdogan bio je sve više na meti kritika. „Nacrt zakona predstavlja još jedan pokušaj vlade da se odbrani od optužbi za korupciju“, kaže Engin Altaj, poslanik najveće opozicione stranke CHP. Stranka nacionalističkog pokreta (MHP) Nacrt zakona ocenjuje kao „skandal“ i ide toliko daleko da AKP optužuje da Tursku nastoji da transformiše u „Mukabarat-državu“ – po arapskom principu, dakle u državu kojoj se za sve pita samo vladin bezbednosni aparat.

Türkei Lami Bertan Tokuzlu Istanbul

Lami Bertan Tokozlu: Po novom zakonu rad tajne službe neće moći da se dovodi u pitanje pred sudom

I Demokratska stranka naroda (HDP), koja važi za partiju blisku Kurdima, oštro i ironično kritikuje Nacrt: „S obzirom na to da već znamo da je premijer preuzeo funkciju gradonačelnika, ministra pravde i glavnog državnog tužioca, razumljivo je da želi da bude i šef tajne službe. Zakon će sasvim sigurno tako i izgledati“, kaže predsednik HDP Ertugrul Kurkču u intervjuu za dnevni list „Hurijet“.

Nacrt koji zabrinjava

Predlog zakona, u svom sadašnjem obliku, turskoj tajnoj službi će obezbediti manju zavisnost od sudstva, ocenjuje za Dojče vele stručnjak za ustavno pravo Lami Bertan Tokozlu. „Ukoliko jedna tužba bude usmerena protiv tajne službe, najpre će morati da bude konsultovana upravo ta služba. Ukoliko ona ustanovi da se tužba kosi s njenom zonom odgovornosti, onda ona neće biti krivično gonjena. Na taj način rad tajne službe pred sudom neće moći da se dovodi u pitanje i to je veoma zabrinjavajuće“, smatra Tokuzlu.

Druga kritična tačka Nacrta zakona jeste to što je njime predviđen pristup tajnim dokumentima i informacijama, ističe Tokuzlu i objašnjava da Predlog zakona tajnoj službi omogućava pristup privatnim podacima građana i informacijama banaka. To je protivno članu 20 turskog Ustava, koji reguliše zaštitnu privatne sfere. „Naravno da je neophodno da tajna služba ima pristup određenim informacijama, ukoliko se radi o bezbednosti, ali prema Evropskom sudu za ljudska prava, zakon mora da sadrži i odredbe koje sprečavaju zloupotrebe podataka. Ali njih u ovom slučaju nema. Tajna služba na taj način dobija neograničenu moć“, naglašava Tokuzlu. Policija i tajna služba do sada su morale da imaju dozvolu od državnog tužilaštva, u slučaju da su želele da prikupljaju informacije. „Prema izveštajima turskih medija, tajna služba je i do sada takve informacije prikupljala bez dozvole, ali to je bilo ilegalno. Sada će imati zakonsku osnovu za takav rad,a to je neprihvatljivo“, kaže Tokuzlu.

Tajne službe ne mogu biti iznad zakona

Ismet Akca Türkei Porträt

Ismet Akča: Novi zakon - manevar kako bi se tajno vodili pregovori sa PKK

Zabrinut je i Umit Ozdag. On je profesor političkih nauka i četiri godine predaje na turskoj Ratnoj školi, Policijskoj akademiji i Akademiji za nacionalnu bezbednost, na kojoj se školuju tajni agenti. „Iza novog zakona stoji pokušaj da se tajna služba stavi van sudskog nadzora. Taj zakon je još jedan pokušaj vlade, da snažnije kontroliše zakonodavstvo i sudstvo, kaže za Dojče vele Ozdag. U demokratskim sistemima, u koje spada i Turska, tajne službe nisu iznad zakona“, kaže politikolog Ozdag.

Kao sledeću problematičnu tačku Ozdag vidi budući odnos medija i tajne službe. Prema prvom Nacrtu zakona, novinarima je pretila zatvorska kazna i do dvanaest godina za objavljivanje tajnih dokumenata tajnih službi. U tekstu aktuelnog Nacrta zakona, kazna je smanjena na devet godina. „Ne samo novinari, već i vlasnici privatnih medija mogli bi na osnovu novog zakona da budu izvedeni pred sud. To jasno pokazuje u kojoj meri bi medijska sloboda mogla da bude dovedena u pitanje“, dodaje Ozdag.

Transformisanje bezbednosnog sistema

Novim zakonom mogle bi da budu proširene i spoljne aktivnosti, upozorava Tokuzlu. „Stvoriće se osnova preko koje će tajna služba sasvim legalno moći da pregovara sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK).“ Vlada time jasno nastoji sa sebe da skine odgovornost za mirovni proces, smatra politikolog Ismet Akča sa tehničkog univerziteta Jildiz u Istanbulu. „Vlada bi zapravo trebalo da vodi pregovore sa kurdskom PKK, jer je to politička tema. Ali kada ne želi da određene radnje budu javne, onda ih, kao u ovom slučaju, prebacuje na tajnu službu“, objašnjava Akča u razgovoru za Dojče vele.

Turska vlada trenutno nema poverenja u policijski aparat i sudstvo, kaže Akča. „Pre nego što je AKP došla na vlast, vojska je bila glavni autoritet. Aktuelna vlast se neprestano borila protiv takve prakse. Zajedno sa svojim starim saveznikom Fetulahom Gulenom, sudstvo i policija postali su glavni autoritet. Međutim, ispostavilo se da su Gulenove pristalice u policiji i sudstvu sve moćnije, i da su počele da se okreću protiv Erdogana“, objašnjava Akča.

Kommunalwahlen Türkei

Erdogan učvršćuje moć

Sada Erdogan formira jednu novu tursku državu u kojoj bi tajna služba trebalo da ima centralnu ulogu. „To je premeštanje moći u okviru državnog aparata, preko koje premijer želi da obezbedi veću kontrolu i to je glavna ideja tog Nacrta zakona“, ocenjuje Akča. Ukoliko poraste moć tajne službe, istovremeno će veću moć imati i premijer, jer će mu tajna služba biti direktno podređena, kaže politikolog Ismet Akča.

Vlada reformiše turski bezbednosni aparat uz pomoć antidemokratskih mera koje za cilj imaju i jačanje vladajuće stranke, naglašava i Ozdag. „U Turskoj je sudstvo uvek imalo mogućnost da kontroliše sprovođenje odluka, ali od pre tri meseca može se reći da u Turskoj nešto što se zove pravna država više ne postoji. Naprotiv, kaže Ozdag, „stvoren je duh države koja nadzire“.

Autori: Senada Sokolu / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković