Više jezika, više kombinacija

U EU se kopriste 23 službena i 60 regionalnih jezika. EU je još 2002.godine zaključila da su birkorate i obavezne da uče jezike, kaže Leopold Orban, komesar za višejezičnost:

"Šefovi država i vlada su sebi postavili za cilj da pored maternjeg jezika govore još najmanje dva strana. I to je i evropski cilj koji želimo da postignemo."

Oko polovine školske dece u EU pored maternjeg jezika u školama uči još i dva strana. U većini slučajeva je tu obavezno engleski jezik. Ipak, oko jednog zvaičnog jezika u EU, njenih 27 članica ne mogu da se sporazumeju. Leonard Orban pored maternjeg rumunskog jezika, govori još i francuski, engleski i pomalo italijanski:

"Odgovor je jasan: mi smo protiv jednog službenog jezika. Podržavamo sve jezike koji se govore u EU. Ne propisujemo koji jezici treba da se uče kao prioritetni,a koji ne".

Evropska komisija podržava i finansira čitav niz projekata u celoj Evropi. Postoje kursevi stranih jezika u javnom gradskom prevozu, zatim projekti u pozorištima ili radio kursevi, projekat u kojem učestvuje i naša Radio stanica Dojče vele. Sve bi bilo možda jednostavnije sa jednim zvaničnim jezikom, ali bi osirmašila kultura, kaže Orban. Evropska komisija zbog toga plaća svake godine milijardu i 500 miliona evra za prevodioce.

EU ima obavezu da omogući prevod na sve jezike. Tek polovina građana EU govori samo jedan strani jezik, EU mora da im omogući da dobiju informacije na svom maternjem jeziku.

Mnogi nemački političari se žale da nemački jezik u EU sve više gubi na značaju i da se tekstovi na maternjem jeziku dobijaju sa zakašnjenjima. Komesar za višejezičnost kaže da nema dovoljno novca da godišnje prevede 180 000 stranica raznih dokumenata na sve jezike koji se govore u Uniji:

"Kada se pogleda koji se jezici koriste unutar Evropske komisije onda je jasno, bez sumnje, da je na prvom mestu engleski jezik. "

Leopold Orban zna da je piotanje jezika veoma znalajno politilčko pitanje i zato kaže:

"Ovaj resor ima izuzetnu političku dimenziju. To je zato jer je jezik tesno povezan sa nacionalnim identitetom. To je veoma osetljiva oblast politike. Jezik može da bude most, ali i instrument podele."

To posebno važi za države kandidate sa Balkana. Koji će jezik kasnije biti službeni, još uvek nije odlučeno. Pa iako je razlika izmedju srpskog, hrvatskog i bosanskog mala, sve države zbog suvereniteta insistiraju da svaki od tih jezika bude prevođen u EU. Komesar za jezike zbog toga mora sve tako da organizuje da sve može da funkcioniše sa 30 jezika.

Sa svakim novim jezikom povećava se broj mogućih kombinacija prevođenja. Ali cilj je, kaže Orban da sistem funkcioniše .