1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Muzika

Veštačka inteligencija menja muziku?

26. oktobar 2017.

Računar je odavno i instrument, ali najnoviji softveri koji koriste veštačku inteligenciju od njega stvaraju „umetnika“. Kakvu muziku pravi veštačka inteligencija i da li će kompozitori i izvođači postati suvišni?

https://p.dw.com/p/2mWOD
Kraftverk koristi računar - ali da li će računar moći i bez njih?Foto: picture alliance/dpa/M. Tudor/Rmv/RMV via ZUMA Press

U avgustu ove godine Jutjub zvezda Tarin Sadern proslavila je komercijalno lansiranje svog debitantskog albuma „I AM AI“, koji je napravila uz pomoć softvera za veštačku inteligenciju (AI). Koristila je program pod nazivom Amper, softver za kompozitore i muzičke producente sa otvorenim kodom.

U kreativnom procesu koji obrađuje informacije u računaru – dužinu muzike, tempo i tonalitet – Sadern softveru daje zadatak da proizvede kompoziciju. Zatim ona napravi aranžaman različitih delova kompozicije, da bi na kraju stvorila konačnu strukturiranu pesmu. Ovaj debi je stoga slavljen kao „prvi album koji je u potpunosti proizveden sa veštačkom inteligencijom“.

Koliko god to uzbudljivo zvučalo: neki stručnjaci za komponovanje sa algoritmima nisu impresionirani. „Ljudi su već eksperimentisali sa kompjuterski generisanom muzikom, u suštini od kako postoje prekidači (Push Button) – a to je bilo još 1956. godine“, kaže dr Nik Kolins, autor više knjiga o ovom inovativnom muzičkom pravcu i suosnivač Chorch Punch, nezavisnog brenda koji proizvodi algoritamsku muziku. On kaže da je jasno da „I AM AI“ nije prvi album koji je napravljen uz pomoć veštačke inteligencije.

Umetnik zvuka i muzičar Brajan Eno (Talking Heads), koji je stvorio izraz „računarski generisana muzika“, od devedesetih je radio sa algoritmima i tehnologijom veštačke inteligencije – i to vrlo uspešno. Međutim, iako je Eno već producirao veliki broj albuma koji koriste ove AI programe i posebnu aplikaciju (Scape) za ambijentalnu muziku, tehnologija koja se nalazi iza softvera otvorenog koda Amper je drugačija.

Deo ovog novog talasa AI muzičkih kompozicija i produkcija su startapovi poput Jukedeck, Groov.Al i Humtap. Amper je program koji pruža besplatne pesme za svakoga – za proizvođače muzičkih video klipova pa sve do onih koji prave oglasa za reklamiranje na internetu.

Kreativna eksploatacija?

Kao i mnoge tehnološke revolucije, i veštačka inteligencija stvara strah od inovacija sklonih smetnjama, od ponavljanja i piraterije u svakom industrijskom sektoru koji s tim dolazi u kontakt. Za nezavisne kompozitore i muzičke producente koji rade sa originalnom muzikom čini se kao da aplikacija može da reprodukuje njihov rad, ali za manje novca i mnogo manje vremena.

Brian Eno Giga-Hertz-Preis
Brajan Eno prvi eksperimentisaoFoto: picture-alliance/dpa/Deck

Džon Grouvs, direktor Groves Sound Communications spada u teškaše u oblasti muzike za oglase. On nije zabrinut zbog AI aplikacija: „To će se uvući u muzičku industriju kao i svaka druga kompjutersko-tehnička inovacija“, kaže on. „Ali mi ćemo s tim dobro izaći na kraj kada shvatimo da su kreativne mogućnosti te novine veće od negativnih efekata.“

Autor Kolins podseća na rasprostranjeni strah od novih tehnologija u muzičkoj industriji: „To mi liči na protest sindikata muzičara i kompozitora osamdesetih godina protiv upotrebe MIDI računara (muzički instrument digitalni interfejs)“, kaže on. „Ali pogledajte sve kreativne mogućnosti koje su proizašle iz ove tehnologije u muzičkom smislu.“ Recimo Pink Flojd ili Kraftverk.

Valerio Velardo, direktor kompanije Melodrive, startapa koji je pionir muzike za kompjuterske igre, čak tvrdi da se nalazimo pred sledećim talasom demokratizacije u kreativnoj industriji. „Danas skoro svi na pametnom telefonu imaju digitalni fotoaparat prvoklasnog kvaliteta, ali to ne znači da su zbog toga nestali prvoklasni profesionalni fotografi“, kaže on. „Isto će biti sa veštačkom inteligencijom, i sumnjam da će uloga kompozitora biti oštećena ovom novom tehnologijom.“

„Muzika sama po sebi krije probleme“, kaže muzikolog Stiven Jan sa Univerziteta Hadersfild u intervjuu za DW. „To je jedna od kognitivno, mehanički i emocionalno najzahtevnijih aktivnosti čovečanstva, zbog čega je kompjuteru izuzetno teško da je reprodukuje.“

Visoko kreativan računar

„Još smo u fazi istraživačke kreativnosti“, kaže Velardo iz Melodrivea. On ističe da su AI sistemi sposobni da uče i mogu funkcionisati unutar granica konceptualnog prostora. Na ovaj način mogu da imitiraju svaki muzički stil. Ali kreativnost koja se transformiriše ili sposobnost stvaranja novih stilova muzike tehnički bez konceptualnih granica je još uvek daleko, kaže Velardo, i naziva to „svetim gralom kompjuterske kreativnosti“.

Kakav uticaj će napredovanje AI imati na muzičku industriju? Direktor kompanije Amperpreporučuje da ne treba biti previše kritički nastrojen te da treba dopustiti dase kreativne vizije dalje razvijaju. Ali da li će to dovesti do više polugotove muzike? Nik Kolins, specijalista za algoritme, kaže da neće i ističe da ima „dovoljno različitih programera na različitim projektima“ koji razvijaju ovo raznovrsno radno okruženje.

Ali, da li će umetnici jednog dana biti suvišni? Paskal Pilon, direktor startup kompanije Landr, koji za finalnu muzičku produkciju koristi Big Data i automatske mašine za učenje, ne veruje da će se to dogoditi. „Muzika je i pričanje priče. Mi takođe cenimo ličnost umetnika, a i ne verujem da ljudi žele da slušaju muziku koja se proizvodi isključivo kompjuterom.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android