Bio je to dvoboj dvojice arhineprijatelja koji potiču iz dve političke dinastije. Uhuru Kenijata je sin prvog predsednika Kenije, A Rajla Odinga – sin prvog potpredsednika. Kenijata je pobedio na izborima sa svojom Jubilarnom alijansom. Za bivšeg premijera Rajlu Odingu, koji je sa svojom novoformiranom alijansom NASA (Nacionalna superalijansa) bio je to težak udarac. Za njega je to bila već četvrta kandidatura i verovatno poslednja šansa da postane predsednik.
Ovde imamo posla sa fenomenom „već viđeno“: Odinga je i posle prošlih izbora sumnjao u tačnost njihovih rezultata. Išao je i pred sud – i izgubio. Iz straha od nasilja, posle izbora su mnogi Kenijci preventivno napustili gusto naseljene gradske centre.
Odinga se igra vatrom
Odinga se igra vatrom. Još za vreme predizborne kampanje je najavio da u slučaju poraza na izborima neće priznati njihove rezultate. Sada je još i pooštrio svoju borbenu retoriku i govori o sramoti i da su rezultati falsifikovani intervencijom hakera. Tvrdi da izborni centar opozicije ima dokaze da je opozicija pobedila.
To bi moglo da raspiri strasti. I policija mora da ostane prisebna ako dođe do demonstracija. Snage bezbednosti u Keniji ne uživaju baš veliki ugled. Optužuju ih za samovolju, brutalnost i ubistva. U noći posle izbora je u pojedinim regionima više ljudi ubijeno.
Nevladine organizacije, crkve i mediji su pre izbora pozivali na razboritost, mir, na uzdržano ponašanje. Kenijci su još uvek traumatizovani iskustvom nasilja iz 2007. kada je posle izbora došlo do sukoba u kojima je ubijeno više od 1.000 ljudi, a stotine hiljada građana su prognane.
Odinga sada mora da postupa oprezno. On se rado prezentira kao demokratski državnik i sada bi morao da se ponaša odmereno i u skladu sa pravilima pravne države: da ispravnost izbornih rezultata osporava pred sudom.
Kenijata nije nevinašce
I iz geopolitičkih razloga je važno da Kenija ostane mirna. Ta zemlja važi kao utvrđenje u borbi protiv islamističke grupe Al-Šabab iz Somalije. A Uganda, Južni Sudan, Ruanda i Burundi su upućene na robni saobraćaj koji ide preko Kenije. Tu važi izreka: „Kad Kenija ima kijavicu, u regionu zavlada grip!“
A Kenijata? On je u prvom mandatu unapredio mnoge infrastrukturne projekte i elektrifikaciju zemlje. Ona u ovom trenutku ima stopu privrednog rasta od šest procenata. Ali, njegov mandat su obeležili i korupcionaški skandali, sve veći jaz između bogatih i siromašnih i mnogi štrajkovi.
I za njega će biti mnogo posla: mladom stanovništvu Kenije su potrebna radna mesta; on mora da se pobrine za to da od privrednog buma profitira više ljudi nego sada, mora da sačuva stabilnost cena hrane, te da se bori protiv sve veće korupcije.
Pitanje je koliko će on ozbiljno da se posveti tim zadacima – jer za to je već imao čitav jedan mandat na raspolaganju. Ostaje nada da će dinamično civilno društvo u Keniji ubuduće promeniti svoje tradicionalno ponašanje na izborima – koje je etnički obojeno – i da će u zemlji stasati nova i mlada nedogmatska politička klasa: političari koji svoja predizborna obećanja ozbiljno shvataju i sprovode ih u delo za dobrobit svih građana.