Vetrenjače pobeđuju nuklearke | Mozaik | DW | 03.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vetrenjače pobeđuju nuklearke

U Bonu se od 3. do 5. jula održava Svetska konferencija o vetru kao izvoru energije. Medijski partner je Dojče vele.

Energija vetra beleži bum i u svetu je sve važnija. U Španiji i Danskoj, ta energija proizvodi već po 20 odsto struje, u Nemačkoj 10 odsto. Do 2020, kažu prognoze, u Nemačkoj će taj udeo da se popne na vrednost između 20 i 25 odsto. Prošle godine je - prema navodima Svetske asocijacije za energiju vetra WWEA - ukupna snaga novih elektrana na vetar iznosila 40 gigavata. Tako je globalni učinak ekoloških energija krajem 2011. iznosio 237 GW. To odgovara energiji koju proizvodi oko 280 nuklearnih reaktora. Trenutno u svetu radi 380 nuklearki, a mnoge se zatvaraju tako da je taj vid proizvodnje struje - u opadanju.

Štefan Gzenger: Energija vetra beleži najbrži rast

Štefan Gzenger: Energija vetra beleži najbrži rast

Štefan Gzenger, šef WWE, kaže da je „energija vetra danas jedan od izvora koji beleže najbrži rast; 2011. smo širom sveta raspolagali ukupnim kapacitetom od oko 140.000 megavata, što je učinak oko 240 velikih termoelektrana.“

Finansijski razlozi iza svega

Energija vetra se sve više koristi. Svake godine broj elektrana na vetar poraste za 20 odsto. Prema prognozama Svetske asocijacije za energiju vetra, do 2020. će takve elektrane proizvoditi četiri puta više struje nego sada, dakle - više od 1000 GW. Kina je vodeća nacija na planu energije vetra. 2011. je gotovo polovina svih eletrana na vetar radila u toj zemlji. Slede je SAD i Nemačka.

Energija vetra je ekološki čista, ali razlozi za ovakva bum su pre svega finansijski - ona je jevtina. Struja dobijena od vetra je često i najjevtinija struja. Štefan Gzenger kaže da jedan kilovat-čas struje iz novih elektrana na vetar košta između pet i devet centi. Zbog toga je energija vetra tako omiljena. struja iz novih termoelektrana u Evropi košta oko sedam centi, a nemačko Ministarstvo za zaštitu životne sredine smatra da su realni troškovi zapravo duplo veći. Prašina iz termoelektrana dovodi do mnogih oboljenja disajnih puteva i velikih troškova za zdravstveni sistem. I struja iz novih elektrana na fosilna goriva je skuplja od struje dobijene energijom vetra.

Elektrane u rukama građana

„Tu postoji dosta trendova. Lepeza tehnologija je sve veća“, kaže Gzenger. „S jedne strane imamo velika postrojenja, koja postaju čak sve veća. Ona su dostigla red veličine od sedam megavata. Istovremeno je na tržištu sve više malih elektrana od 50 do 100 kilovata. One su dovoljne da snabdeju strujom jedno domaćinstvo ili jedno omanje selo. Njihova tehnologija je sasvim drukčija, baš kao što je drukčije i njihovo tržište. Trenutno je u najvećem porastu segment malih elektrana na vetar.“

Više od polovine svih elektrana na vetra u Nemačkoj nalazi se u rukama građana, poljoprivrednika ili opština. To je veoma važno za prihvatanje ove vrste energije - u mnogim delovima Nemačke čak polovina građana jedne opštine želi da investira u energiju vetra. Učešće građana je model o kome će biti opširno diskutovano na bonskoj konferenciji. Zbog toga njen moto i jeste „Snaga zajednice - snaga građana“ (Community Power - Citizens Power).

Autori: Gero Riter / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković