1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Vetar, reka i sunce ne mogu da se potroše

Za deset godina obnovljiva energija trebalo bi da daje petinu ukupne energije Evropske unije, procenjuje Evropska komisija. Takođe, trebalo bi da korišćenje energije vetra prestigne udeo korišćenja energije vode.

Vetar će uvek duvati - EU planira da to iskoristi

Vetar će uvek duvati - EU planira da to iskoristi

Unija ne odstaje da do 2020. godine nastavi sa ulaganjem velikih sredstava u energiju dobijenu snagom vetra, vode i sunca. Do tada bi ukupan udeo trebalo se poveća sa trenutnih 8 odsto na 20 odsto, a do 2030 godine, predviđa se da će energija dobijena iz obnovljivih izvora činiti 36,1 odsto ukupne proizvodnje električne energije. To je zaista optimistično, kaže za Dojče vele, Anika Atonen, analitičar iz briselskog Centra za evropsku politiku, ali je očigledno da postoji spremnost da se planira toliko u napred.

„Ako Evropska unija želi da ispuni ove ciljeve do 2020. godine, potrebno je da se više insistira na energiji vetra i sunca, jer drugih tehnologija, koje bismo mogli da koristimo do 2020. godine, za sada nema. Ovo će zahtevati veliki napor samih država članica. Imamo ove fantastične ciljeve, ali većina država je spora u procesu prelaska sa starih na nove oblike proizvodnje energije.“

Hidroelektrana Johenštajn na Dunavu

Hidroelektrana Johenštajn na Dunavu

Već sada veliki deo energije dolazi iz obnovljivih izvora, a trend povećavanja bi mogao da se nastavi, kaže Atonen. Komisija očekuje da će 2020. godine energija vetra biti najdominantnija na tržištu obnovljive energije. „Problem sa ovim procenama jeste u tome što se oslanjaju samo na energiju vetra. Nije dobro da se prave procene oslanjajući se samo na jedan izvor. Vetar, ali i sunce su veoma interesantni, ali su i dalje veoma skupi oblici proizvodnje energije.“

Šveđani se vraćaju nuklearkama?

Ona dodaje i da je očekivano da će razvojem Kine, kao značajnog proizvođača energije iz obnovljivih izvora, cene početi da opadaju, što će omogućiti i bolji i brži razvoj novih tehnologija. Ipak, udeo navedenih izvora energije ne može da se poredi sa količinom energije koja se dobija od uglja, nafte i iz nuklearnih elektrana. Zvaničnici Unije se zalažu za smanjenje proizvodnje nuklearne energije, ali će proizvodnja, po svemu sudeći, ostati na sadašnjem nivou, budući da neke zemlje članice grade nova postrojenja, dok ih druge isključuju.

Švedska je nedavno ponovo pokrenula pitanje izgradnje nuklearnih elektrana, jer teži vraćanju na stare oblike proizvodnje energije. Ova država nastoji da ukaže na načine na koji bi se nuklearna energija u Evropi znatno kvalitetnije proizvodila i koristila, nego što je to bio slučaj u prethodnim decenijama. „Švedska je odlučila da pokrene pitanje obnove nuklearnih postrojenja, što je dosta radikalna odluka. To pokazuje da i u mnogim drugim državama članicama postoji razumevanje da bi nuklearne elektrane mogle da pruže neka od rešenja, budući da postoji problem u zadovoljavanju potreba za energijom“, kaže Atonen.

Broj nuklearnih elektrana u Evropi. Žuto: aktivne. Sivo: u izgradnji

Broj nuklearnih elektrana u Evropi. Žuto: aktivne. Sivo: u izgradnji

Ovo pitanje zavisi i od nove vlade koja bi uskoro trebalo da bude formirana u ovoj državi. Ukoliko desničarska partija, Švedske demokrate, koja je na nedavnim izborima uzela deo izbornog kolača vladajućoj Konzervativnoj partiji desnog centra, uđe u novu vlast, politika izgradnji nuklearnih elektrana bi mogla da bude ojačana, smatra Karsten Šimik, stručnjak za države severne Evrope u berlinskom Institutu za političke nauke. „U suprotnom, ukoliko vlada bude formirana sa levo orjentisanim partijama, uključujući i stranku Zelenih, biće dominantna politika protiv izgradnje novih nuklearnih elektrana.“

Hidroelektrane za pretendente na EU

U 2009. godini, hidroenergija je činila najznačajniji deo ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u Evropi. Države koje pretenduju na članstvo u Evropskoj uniji, a koje imaju nedovoljno iskorišćene potencijale u proizvodnji energije iz hidro-izvora, svakako mogu da računaju da će ulaganje u takav oblik proizvodnje energije uticati i na dostizanje standarda u ovoj oblasti unutar Unije, a samim tim i na ubrzanje procesa evropskih integracija, budući da je ekološka politika unutar EU visoko pozicionirana, zaključuje Anika Atonen.

Autor: Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 25.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PMSq
  • Datum 25.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PMSq