1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Verske slobode između utopije i realnosti

Na Božić prema Julijanskom kalendaru nemački listovi komentarišu (jadno) stanje verskih sloboda u svetu. Teme su i novi odnos snaga na američkoj i nemačkoj političkoj sceni. U glavnim ulogama: Obama, odnosno Vestervele.

Napad na hrišćane u Egiptu pokazao da nema slobode vere

Napad na hrišćane u Egiptu pokazao da nema slobode vere

Deset hiljada Kopta u Nemačkoj slavi Božić uz jaku policijsku zaštitu zbog napada radikalnih islamista krajem decembra na Kopte u Aleksandriji u kome je poginulo više od dvadeset ljudi. Komentator lista Frankfurter algemajne cajtung razmatra tim povodom pojam verskih sloboda i piše:

„Čovek nije samo hrišćanin, ateista ili musliman, nego je istovremeno i bogat ili siromašan, pristalica ili kritičar vlasti. Do nasilnih sukoba retko kada dolazi samo zbog jednog obeležja ljudskog identiteta. Međutim čini se da su hrišćani na Bliskom istoku zapali u vrtlog sukoba gde je verska pripadnost presudno obeležje.

Istovremeno, u mnogim zemljama Evrope i u Americi zaoštrava se ton prema muslimanima-useljenicima. Rasprave o zabrani nošenja burke ili izgradnji džamija ne prerastaju u nasilje i u tome je razlika. Međutim, i to je deo globalnog sukoba u kome jedna provokacija lako ustalasa mase na drugim kontinentima.

U osnovi sukoba je, pored ostalog, pitanje koje se norme u nekom društvu moraju apsolutno poštovati. Odgovor Zapada gotovo je jednoglasan i naizgled se podrazumeva sam po sebi: verska sloboda. Zato se posle napada od islamskog sveta redovno zahteva da poštuje tu normu. U najboljem slučaju nadležni klimaju glavom sa razumevanjem. Međutim, ne bi se trebalo zavaravati – kada je reč o verskoj slobodi principijelno nerazumevanje pre je pravilo nego izuzetak.

Francuska zabranila prekrivanje lica na javnim mestima

Francuska zabranila prekrivanje lica na javnim mestima

Shvatanje verske slobode na Zapadu posledica je podele zapadne crkve u 16. i 17. veku koja je bila praćena ratovima i progonima. Verska sloboda je pre nepredviđeni rezultat te istorije. Tako autoritet u pitanjima morala i vere nisu religiozne institucije, nego pojedinac. U tim okvirima verska sloboda onda se neutralno formuliše: čovek sam odlučuje kakav će stav imati prema Konačnosti.

Iako islamski svet sam najviše strada zbog fanatika u njegovim redovima, većina u tom svetu i dalje pod verskom slobodom podrazumeva samo ustupak većine manjini. Sve dok se u islamu nasilje prema pripadnicima druge vere bude osuđivalo samo zbog toka što su počinioci time prekršili slovo Kurana o slobodi vere ne može biti ni reči“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Na sledećoj strani pročitajte kako Kineska vlada učvršćuje pozicije u Evropi, kako Obama balansira na zategnutom užetu i kako Vestervele žmuri pred zapanjujuće malom podrškom u narodu.