1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Verske manjine i dalje pod pritiskom

U pojedini državama sveta prava hrišćana su ugrožena. Nemuslimani u Iraku pate zbog napada i diskriminacije. Hrišćani, jazidi i mandejci su pobegli. Samo na kurdskom severu su verske manjine još donekle zaštićene.

default

Irak

U Iraku su nasrtaji, otmice i napadi na religijske manjine svakodnevica. Ta zemlja sve više gubi svoju religijsku i etničku šarolikost. A počelo je to već kratko pred pad nekadašnjeg vlastodršca u Iraku, Sadama Huseina, pre deset godina. Vrhunac tog rasipanja dostignut je pre nekoliko godina krvavom borbom za moć između Kurda i Arapa, sunita i šiita. Pri tome su se hrišćani, jazidi, mandejci i druge verske manjine našle između dva fronta.

Već godinama dolazi do bombaških napada na crkve. Kada je novi poglavar katolika u Iraku, patrijarh Luis Rafael I. početkom marta 2013. stupio na funkciju, u delovima Bagdada je na snazi bio najviši stepen bezbednosne pripravnosti. Patrijarh je poglavar jedne zajednice koja se smanjuje. Pored brojnih katolika, Irak napuštaju i drugi hrišćani. Od nekadašnjih milion hrišćana u toj zemlju je, prema crkvenim navodima, ostalo još samo nekoliko stotina hiljada. Druge verske manjine snašla je slična sudbina.

Posebno je teška situacija mandejaca - religijska zajednica sa juga Iraka, čiji koreni sežu do više od 2.000 godina unazad, sve do Jovana Krstitelja. Mandejci kažu da ih Kuran smatra takozvanim "sledbenicima knjige", odnosno da ih priznaje kao religiju, koju vredi zaštititi. Mnogi irački muslimani na to gledaju drugačije.

Irak Kirche in Bagdad Messe

Crkva u Bagdadu


Još uvek se beleže napadi na ovu versku manjinu, kaže mandejac i nekadašnji profesor za mandejski jezik u Bagdadu, Sabih Al-Sohairi. Mnogi se danas ne usuđuju da priznaju da su mandejci, kaže on. Pojašnjava da neko za koga bi se znalo da je mandejac, ne bi bio poslužen kafom u bilo kom kafiću i dodaje: "Ljudi ne žele da koriste više čašu iz koje je pio jedan mandejac", prića Al-Sohairi.

Neizvesna budućnost mandejaca u Iraku

U međuvremenu je toliko mandejaca napustilo zemlju da je ugroženo održavanje te religije na njenom samo izvoru. Pre deset godina ih je između Bagdada i Basre živelo oko 30.000. Sada ih je verojatno još samo oko 5.000. Većina njih izbegla je u Nemačku, Skandinaviju ili SAD. "Mnogi smatraju da u budućnosti više neće biti mandejaca u Iraku", kaže Al-Sohairi.

Ta sudbina ne preti relativno velikoj skupini kurdskih jazida u Iraku. Na severu zemlje živi nekoliko stotina hiljada pripadnika te stare, orijentalne religije. Ali i oni su predmet mržnje radikalnih muslimana, koji ih smatraju nevernicima i satanistima.

U avgustu 2007. nasilje protiv te religijske zajednice dostignulo je vrhunac. U više napada samo u jednom danu ubijeno je više od 400 jazida. Još uvek se tu i tamo događaju napadi, kako naglašava referent za obrazovanje u jazidskom Forumu u Oldenburgu Iljas Jank. "Kad uskoro budemo pred izborima u Iraku, to će se pojačati", strahuje ovaj mladić. Uprsko opasnosti od napada, jazide u okviru procesa za dobivanje azila nemačka država više ne svrstava u kategoriju žrtava grupnog progona, kaže Jank i dodaje da je to pre nekoliko godina bilo još drugačije.

Na kurdskom severu Iraka više prava za jazide

Na kurdskom severu Iraka situacija je za jazide znatno bolja nego u većinski arapskom delu zemlje. Obnovu najvažnijeg svetišta jazida u Lališu kod Mosula finansijski pomaže kurdska regionalna vlada, kaže Jank, a i jazidski praznici su službeno priznati kao neradni dani. Uprkos tome, i dalje je na delu diskriminacija, ističe Jank, navodeći da su jazidi diskriminisani na tržištu rada i tokom školovanja.

Referent za Bliski istok u Društvu za ugrožene narode, Kemal Sido navodi: "Svakodnevna diskriminacija može tako da izgleda da u jednom mešanom selu sa jazidima i muslimanima mujezin citira odlomke iz Kurana koji su uvredljivi za jazide."

Irak Mandäer Religionsgemeinschaft Minderheit

Irački mandejci


Prema iračkom ustavu, hrišćani, jazidi i mandejci smeju slobodno da upražnjavaju svoju veru. U svakodnevnom životu zakon je za te manjine od slabe koristi. Pa se tako hrišćani i pripadnici drugih religija otimaju, kako bi se na kraju iznudila otkupnina. Militantne grupe napadaju radnje čiji su vlasnici pripadnici manjina, pre svega ako se u njima prodaje alkohol.

Na budućnost verskih manjina u Iraku borac za ljudska prava Sido gleda kritički: "Za mandejce se stara vremena nikad više neće vratiti." Vlada u Bagdadu doduše želi veću zaštitu manjina, ali uspeh je mali, kaže on. Jedino možda na severu zemlje nemuslimani mogu otvoreno da neguju svoju veru, kaže Kemal Sido i dodaje: "O jednom jazidskom ili hrišćanskom životu može se govoriti samo u iračkom Kurdistanu."

Autor: Andreas Gorcevski / Marina Martinović
Redakcija: Jakov Leon