Veronauka pod obavezno

Parlament Republike Srpske (RS) usvojio je u prvom čitanju izmene zakona o osnovnom obrazovanju kojim se, pored ostalog, veronauka definiše kao obavezan predmet od drugog do osmog razreda. Odmah se otvorila rasprava o tome da li smo sekularno društvo ili ne, da li je veronauci mesto u crkvi a ne u školama i da li se, umesto da napredujemo, vraćamo, kako to tvrdi veći deo akademske javnosti, stotine godina unazad.

Najbitniji su oni kojih se to najviše i tiče pa tako učenici Osnovne škole Ivo Andrić iz Banjaluke sa kojma smo razgovarali smatraju da veronauka treba da bude obavezna. Tako misle i učenici osmog razreda Marko Erak i Darija Marinković. „Prošle godine smo radili recimo istoriju Srba, ona nam je govorila ko smo, šta smo i kome pripadamo. Ove godine je sve u smislu ljubavi, mira, pozitivnih stvari između ljudi. Treba veronauka da bude obavezna jer ima više pozitivnih nego negativnih stvari“, kaže Marko. „Za mene je veronauka nešto što nas uči osnovnim stvarima o veri. Objašnjava nam neke stvari koje mi nismo razumeli ranije. Treba da razumemo i poštujemo našu veru”, misli Darija.

Ocenjivanje vere

Mišljenja Darije i Marka ne dele svi. Mnogi tvrde da veronauku treba odvojiti od škole i vratiti je u okvire crkve, jer se na ovaj način društvo vraća stotine godina unazad. To je potvrdio i nemali broj poslanika u Narodnoj skupštini RS, a jedan od njih je i socijalista Saša Čudić. „Šta je vrednovanje ispoljavanja veroučenja svakog učenika u Boga. Da li onaj učenik koji ima peticu, za razliku od onoga koji ima trojku, više veruje u Boga? Molim vas da veronauka kao fakultativni predmet ostane stvar izbora.“

Alternative veronauci u Republici Srpskoj nema, kao što je nema ni u Federaciji BiH, gde je situacija još složenija s obzirom na posebne obrazovne sisteme u svakom kantonu, gde je u nekima veronauka obavezna, a u nekim izborni predmet. Još nije jasno ko će plaćati veroučitelje. S obzirom da se veronauka uvodi kao obavezan deo nastavnog procesa, u tom slučaju bi se sveštena lica plaćala iz budžeta, što bi bila dodatna so na ranu svima koji su protiv ovakvog načina izučavanja veronauke.

Kome smeta učenje o ljubavi i praštanju?

Profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, Miodrag Živanović kategoričan je da se veronauka ipak treba izbaciti iz obrazovnog sistema. „Iz prostog razloga što se u sistemu obrazovanja stiče znanje, a u veronauci se ne stiče znanje, jer joj samo ime kaže. Njoj nije mesto u sistemu obrazovanja“, kaže Živanović.

Aleksandra Arsenijević-Puhalo, pedagog u osnovnoj školi „Ivo Andrić“, smatra da veronauka ne bi trebalo da bude deo nastavnog plana i programa, jer je to obaveza verskih institucija. „Mislim da je bolja ova varijanta, kakva je sada, da se ostavi mogućnost roditeljima da procene, jer BiH ima puno mešovitih brakova. Onda dovodite i roditelje i dete u situaciju da treba da odluče da li da slušaju i koju veronauku da slušaju. Bojim se da će otpori biti veći ako se uvede kao obavezan predmet i da će izazvati revolt manjine. Šta će biti sa decom ateista ili agnostika?“, pita se ona.

Sa tim se ne bi složio sveštenik Zoran Pajkanović, veroučitelj koji kaže da veronauku pohađa 99 odsto dece, dok onaj jedan odsto najčešće čine deca iz mešovitih brakova. „Ta deca najčešće prisustvuju nastavi veronauke, ali se ne ocenjuju. Oni su u mogućnosti da čuju šta veroučitelj govori. Ne znam zašto se diže tolika prašina kada je to predmet koji uopšteno govori o ljubavi i praštanju“, kaže sveštenik Pajkanović. On ima i odgovor za one koji žele veronauku da vrate samo u okvire crkve. „Celi komunistički period, ono što je crkva vekovima sticala oni su nam na najgrublji način otimali. Otimali su nam sve prostorije, hale, crkve pretvarali u svašta, a sada nam ne daju da mimo tih prostorija u školama držimo nastavu. To je apsurd.“

Uskoro i u srednjim školama?

Ipak, vrhunac je najava uvođenja veronauke u srednje škole o čemu se već duže vreme „pregovara“ sa crkvom. Ideja se rodila, ili je bar u javnosti predstavljena za vreme bivšeg ministra prosvete Antona Kasipovića, kada se razgovaralo o osnivanju pravoslavnih gimnazija, po uzoru na katoličke.

Da se ne radi samo o nagađanju govori sastanak resornog ministra Gorana Mutabdžije i banjalučkog muftije Edhema Čamdžića održan u sredu u Banjaluci na kojem su „izrazili spremnost na zajednički dogovor o mogućnosti uvođenja veronauke u srednje škole u Republici Srpskoj“. To bi tek, slažu se mnogi, bio sunovrat društva i povratak teokratije u punom smislu reči.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odg. urednik: Nemanja Rujević