Verner fon Simens – povest o uspehu

Šef koncerna Simens Džo Kezer ne usteže se od poređenja sa uspešnim firmama iz Silicijumske doline. Veliki elektro-koncern počiva na pionirskom i izumiteljskom duhu, a počeo je vrlo skromno – radionicom u zadnjem dvorištu jedne zgrade u Berlinu. Tamo je Verner fon Simens, zajedno sa jednim ortakom, osnovao ono što je danas koncern koji ima 348.000 zaposlenih u čitavom svetu.

Ovih dana, firma slavi 200. rođendan „velikog izumitelja“ i to čitavim nizom manifestacija. Na centralno slavlje su pozvani kancelarka Angela Merkel i više od 100 poznatih javnih ličnosti.

Na Vernera fon Simensa moramo gledati na pozadini njegove epohe. Rođen je 13. decembra 1816. kao Ernst Verner Simens – plemićka titula mu je dodeljena tek u poslednjim godinama života – a živeo je u vremenu tehničkog napretka i velikih promena.

Teški uslovi u početku

Industrijalizacija je tek počinjala u nemačkom savezu država, što je talentovanom Verneru pružalo šanse koje je on umeo da iskoristi. Pri tome njegovi počeci nisu bili nimalo jednostavni, kao što to prenosi istoričar Johanes Ber u svojoj knjizi: „Verner fon Simens 1816 – 1892“.

Porodica Simens nije mogla da plati studije svom sinu, ali on je stupio u prusku armiju – pa je tako imao pristup prirodnonaučno-tehničkom školovanju koje je postalo osnov njegovih radova iz elektrotehnike koja je tada još bila u povoju.

Vrlo rano je naučio da povezuje prirodnonaučni talenat sa osećajem za posao. „Bio je vrlo praktičan i tržišno orijentisan“, kaže Ber. Vojska je u to vreme tražila mogućnost brzog i sigurnog prenosa vesti, a on je 1846/47. modifikovao postojeći telegraf sa kazaljkom i sa mehaničarem Johanom Georgom Halskeom osnovao „Ustanovu za gradnju telegrafa Simen i Halske“.

Rani globalizator

Nova firma je vrlo brzo proširila posao i na inostranstvo. Usledili su dalji važni izumi u oblasti elektriciteta i energetske tehnike.

Elektrifikacija je – za razliku od telekomunikacija – i danas glavni posao koncerna. No, slično vremenima mladog Simensa, i sada se preduzeća i svetska privreda nalaze pred sledećom industrijskom revolucijom, a to su sveprisutne digitalizacija i automatizacija, koje je šef firme Kezer proglasio za polja na kojima će Simens u budućnosti biti delatan.

Posle radikalnog prestrukturiranja koncerna, Kezer trenutno radi i na novoj orijentaciji Simensa – daljim razvojem medicinske tehnike, koju želi da izvede na berzu, a i kupovinom nekih firmi, na primer, Menton grefiksa (SAD) koji je specijalizovan za proizvodnju industrijskih softvera.

Milijarda za kreativnost

No, koncern u budućnost želi da stupi i sa sopstvenim inovacijama, baš u duhu svog osnivača. Zato je Kezer pre nepunih godinu dana osnovao i jedinicu „Next 47“, firmu koja bi u sastavu koncerna trebalo da predstavlja „platformu inovacija za buduće generacije“. Ona bi u narednih pet godina trebalo da košta milijardu evra i da razrađuje kreativne ideje van utabanih puteva.

Šef tehničke uprave koncerna Zigfrid Rusvurm je predstavio tu jedinicu pre nekoliko meseci u novoj centrali koncerna u Minhenu, gde mogu da se razgledaju i originalni predmeti iz radionice Simens i Halske. „Next 47“ će – baš kao i osnivač firme – morati da se suoči sa raznim rizicima, pa i da pretrpi pokoji poraz. Prvi projekat je hibridni pogon za avione. Simens, zajedno sa Erbasom, želi da do 2020. dokaže da je to tehnički izvodljivo.

Danas bar oni koji imaju nove ideje ne moraju da idu tako daleko kao Verne fon Simens: on je, kako kaže Ber, da bi proširio posao na nova tržišta, bio spreman i da rizikuje život – na primer, polažući telegrafski kabl na pučini.