Venera ekspres

Bili su to uzbudljivi trenuci u Evropskom centru za kontrolu svemirskih letova.Sonda „Venera ekspres“ približavala se susednoj planeti brzinom od gotovo trideset hiljada kilometara na čas.U odredjenom trenutku uključeni su motori za kočenje i nakon pedesetak minuta sve je bilo u redu – sonda je ušla u orbitu oko Venere.Tako, na udaljenosti od 120 miliona kilometara, Evropa sada ima nešto kao veštački mesec koji kruži oko Venere.Gerhard Švem, šef odeljenja za istraživanje planeta u Evropskoj svemirskoj agenciji, ESA, kaže:

„Sve je dobro funkcionisalo.Kritičan trenutak bio je uvodjenje sonde u Venerinu orbitu.Sada smo, da tako kažem, na licu mesta, tamo gde smo želeli da upotrebimo sondu.Sledi dosta duga faza testiranja – gotovo dva meseca.Medjutim, prvi naučni podaci već pristižu“.

Na Veneri ima šta da se istražuje.Istina, u šezdesetim i sedamdesetim godinama bilo je više američkih i sovjetskih misija na Veneru, ali se posle toga više ništa nije dešavalo. Sonda će površinu planete osmatrati sa visine od 250 kilometara i Švem kaže:

„Venera je veoma zanimljiva planeta.Ona ima gustu atmosferu u kojoj se odvijaju procesi koje još nismo sasvim shvatili.Atmosfera se okreće brše nego planeta ispod nje. Venera je poznata i po efektu staklene bašte.To je najgori primer toga šta bi se moglo dogoditi sa atmosferom Zemlje ukoliko se njeno zagadjivanje nastavi.

Venera je na neki način planeta – sestra Zemlje.Gotovo je iste veličine, ali je nešto bliža Suncu.Želeli bismo da shvatimo zašto se njen razvoj toliko razlikuje od razvoja Zemlje.Sve su to pitanja na koja ćemo pokušati da odgovorimo uz pomoć sonde, a verujem da ćemo otkriti i ponešto novo“.

Sonda, koja je koštala 220 miliona evra, ima razmere velikog frižidera.U njoj je smešteno sedam instrumenata koji prave slike planete, mere sastav i temperaturu atmosfere i prate kakvi se sve hemijski procesi odvijaju u njoj.Zahvaljujući nekim trikovima sonda će moći da osmatra i površinu planete. Istina, Venera je obavijena gustom atmosferom od ugljendioksida sa oblacima sumporne kiseline, ali specijalna infracrvena kamera u stanju je da pronikne kroz tu smesu.Gerhard Švem kaže:

„Na površini Venere veoma je vruće, temperatura dostiže 480 stepeni Celzijusa.Pritisak je devedeset puta veći od pritiska na površini Zemlje.Dakle, teško da je to mesto na kome bi se čovek prijatno osećao.Ne znamo šta se dešava sa površinom planete – izgleda kao da se pre 500 miliona godina potpuno promenila.Odigrao se nekakav divlji proces koji je izmenio celu njenu površinu.Na Zemlji su promene postepene.Tektonika na Zemlji deluje polako i po stupnjevima, na Veneri kao da se sve odigrava trenutno.Ništa od onog što vidimo na površini Venere nije starije od petsto miliona godina.Možda ćemo otkriti aktivne vulkane i to bi moglo biti ključ za ono što se dogodilo“, kaže Švem.

Pošto tehnika koju su u stanju da naprave ljudi može na površini Venere da izdrži u najboljem slučaju tek nekoliko sati sonda se neće spustiti nego će godinama kružiti oko nje.