Venecuela: Pat vlasti i opozicije

Dan pred konstitutivnu sednicu novoizabrane narodne skupštine, predsednik Nikolas Maduro je obećao da će sve teći bez problema: pozvao je svoje pristalice da mirno demonstriraju a svom ministru unutrašnjih poslova je naložio da se pobrine o odgovarajućim merama bezbednosti.

I zaista, nije bilo sukoba između rivalskih grupa demonstranata. Do incidenta je ipak došlo – ali na samoj sednici parlamenta. Usred sednice, poslanici vladajuće Ujedinjene socijalističke partije Venecuele (PSUV) su napustili salu. Povod: novi predsednik parlamenta, Henri Ramos iz opozicionog saveza MUD (Sto demokratskog jedinstva), u jednom trenutku je naprasno oduzeo reč Pedru Karenju, govorniku PSUV. Ovaj je zapravo trebalo da saopšti imena kandidata za skupštinske funkcije, ali je umesto toga recitoavo stohove brazilskog pesnika Darsija Ribeire.

Velika većina – mala moć

Regi Tompson, analitičar za Latinsku Ameriku teksaškog instituta Stratfor, u tome vidi samo beznačajanu epizodu: „To treba shvatiti više kao mali teatar nego kao meru kojom treba postići bilo šta drugo osim da se diskredituje opozicija.“ Ono što je, po Tompsonovom mišljenju, mnogo važnije za Venecuelu, jeste opasnost od političkog zastoja. Opozicija sa 109 od 163 mandata ima većinu u parlamentu, ali je moć vladajuće stranke i dalje velika. „Venecuela se nalazi u političkoj pat-situaciji“, smatra Tompson.

U predsedničkom sistemu Venecuele predsednik može da donosi mnoge odluke dekretom. Ali, parlament može da ih preinači. Parlament može i da organizuje glasanje o nepoverenju ministrima. Većina koju ima opozicija je dovoljna i za jedno i za drugo. Doduše, PSUV, otkako je došla na vlast sa Ugom Čavezom, od 1999. je uvek na važne državne funkcije postavljala lojalne ljude. Posebno izborna komisija i najviši upravni sud važe kao odani vladi.

Zakonodavno sudstvo

Pre nekoliko dana, Maduro je promenom zakona nadležnost za izbor predsednika Centralne banke prebacio sa parlamenta na predsednika države. „Time je oduzeo parlamentu i nadležnosti u vezi sa državnim budžetom“, kaže Tompson. Najviši sud Venecuele bi sada mogao da se meša u donošenje zakona, dodaje ovaj analitičar: „Bilo da se radi o zakonu o amnestiji za političke zatvorenike ili o istrazi korupcije, Najviši sud će moći da blokira odluke parlamenta, pa čak i one koje se tiču važnih privrednih reformi.“

Venecuelu u inostranstvu često kritikuju zbog sumnjivih presuda opozicionim političarima. Poslednji put se sudstvo umešalo u politiku kada nije dozvolilo da četvorica poslanika iz savezne države Amazona polože zakletvu – zbog navodnih nepravilnosti na izborima. Trojica su pripadnici opozicione MUD, a jedan je iz vladajuće stranke PSUV.

Moć naroda

To što je opozicija zbog te sudske odluke bar privremeno izgubila dvotrećinsku većinu u parlamentu za Tompsona nije odlučujuće: „Najvažniji projekti opozicije zavise od drugih stvari.“ U to, pored ekonomskih reformi, spada i smenjivanje predsednika Madura, kao što je predsednik parlamenta Ramos naglasio na konstitutivnoj sednici skupštine. Ono bi bilo moguće od aprila, jer tog meseca ističe polovina Madurovog mandata. No, o tome ne odlučuju samo poslanici već i venecuelanski birači. A za organizovanje referenduma bi bila nadležna izborna komisija – bliska vladi.

Temeljne reforme koje su potrebne Venecueli kako bi ta zemlja prevazišla stalnu ekonomsku krizu, moći će da se sprovode samo ako se oko njih dogovore vlada i opozicija. Prva sednica parlamenta u tom pogledu nije dala povod za optimizam. Upravo zato Tompson najveće nade polaže u same Venecuelance: „Venecuelanski narod je džoker: ako se protesti protiv vlade ponovo rasplamsaju, članovi te vlade će morati da promene mišljenje.“