VENDŽO - kineski model kapitalizma

U ogromnoj hali , mlade kinesekinje u plavo- žutim radnim odelima sede tesno zbijene jedna uz drugu za šivaćim mašinama marke Golden Vil.6 dana u sedmici štepaju one pod neonskim svetlom na istoku Kine u Vendžou – muška odela i kravate.

Nekada teško dostupan grad na obali provincije Čucijang – izrodio je čudan soj ljudi.

Maova žena Djijang King nekada je govorila o repu kapitalizma koji se mora odfikariti.

Medjutim kada je krajem sedamdestih godina Peking olabavio ideološke lance i korak po korak , počeo da dozvoljava privatno preduzetništvo – stanovnici Vendžoa su iskoristili svoju šansu.Desetine hiljada porodica uzajmilo je novac od prijatelja i rodjaka i počelo da prozivodi jednostavne stvari – prvo dugmad i rajsfešluse, potom prekidače za struju, baterije, upaljače - pa cipele i odeću.

Na taj način ljudi Vendžoua osvojili su ne samo domaće već i strano tržište – kaže Sihao, zamenik sekretara partije tog grada:" Bez pomoći vlade, Vendžo nije imao nikakve šanse u sektoru visoke tehnologije. Zato se grad orijentsao na drugu stranu i izgradio skoro kompletan lanac proizvodnje u tekstilnoj i kožnoj industriji.U medjuvremnu smo osvojili dobar deo svetskog tržišta.80 odsto svih upaljača u svetu pravi se u Vendžou."

Ovaj grad sa svojih 7 ipo miliona stanovnika je širom sveta poznat kao sinonim za privatno preduzetništvo.Oslanjajući se na procene Kinseke banke, stanovnici ovog grada raspolažu sa ukupno više od 30 miliona evra. To znači da je Vendžo posle specijalne privredne zone Šenčen – najbogatiji grad uzemlji.

Pred zgradom firme Sundijal parkiran je nov novcat, beli BMW.Cao Minšuen je auto platio oko 48 hilajda evra.Ovaj 36 godišnjak prozvodi cipele za najpoznatije svetske marke.Mlade žene seku djonove i lepe ih skajem.Od sedam ujutro do 9 uveče ovde se dnevno proizvede 7000 pari cipela. Radnici, većinom mladji od 20 godina – zaradjuju oko 100 evra mesečno.Prošle godine Sundial je napravio promet od 10 mliona dolara. Ove godine preduzeće će ostvariti 30 odsto više zarade, jer ,od kako su ukinute kvote na izvoz u EU, može da proizvodi i kožne cipele.Odnedavno, radi na izgradnji još jedne fabrike u unutršnjosti ,u provniciji Hubei. Posle tradicionalnog praznka posvećnog proleću, 20 odsto radnika se nije vratilo na posao, žali se menadžer Cao Minšuen: "Mislim da će nedostatak radne snage biti sve veći problem za Vendžo, i to ne samo u industriji obuće već i u ostalim branšama.Većina radnika koja je zaposlena u obalskom regionu dolazi sa strane. Medutim i unutrašnjost Kine je počela da se razvija i tamo raste standard. Sve više preduzeća otvara ispostave u unutrašnjosti zemlje."

Više nije problem naći posao u svom mestu. Ako radnik kod nas zaradjuje 1000 juana mesečno, a tamo 600 – onda će verovatno izabrati da ostane u svom kraju, jer mu tamo manje treba za život.

U Kini se proizvode cipele za co svet. Dva miliona Kineza su prošle godine proizveli 7 milijardi pari ciepla, što je 60 odsto svetske prozivodnje.

Nema govora o dampingu i subvencijama.Ostaje im samo plata – kaže Džou Cinmijao, zamenik šefa firme Kangnai – drugog po veličini prozivodjača cipela u Vendžou."Mogu da kažem, da s obzirom na niske cene, na izvozu skoro ništa ne zaradjujemo. Zašto to onda ipak činimo?Moramo da se suočimo sa sve većom konkurencijom – eto o tome se radi."

Kangnai prozivodi cipele za firme Bata, Lojd, Pjer Karden. Za 40 američkih dolara firma isporučuje svom nalogodavacu par najfinijih kožnih cipela.U Sjedinjem državama, ne retko, te cipele posle koštaju šestostruko više.

Ovo je moguće samo zato što su mere za zaštitu rada kontinuirano zaobilaze.Većina mladih kineza, koja u potrazi za poslom zaluta u ovaj ružni industrijski grad – ne zaradjuje više od 70 evra mesečno.Za te pare oni rizikuju svoje zdravlje, mnogi se razboljevaju od otrovnih isparenja lepkova i lakova ili biva povrdejeno radeći za mašinom.

Vendžo traži izlaz iz slepe ulice jeftine prozivodnje. Na zidvima oblepljenim plakatima duž autoputa sa šest traka koji vodi ka aerodrom, proizvodjač muške mode Šarmun se reaklamira likom Pirsa Brosnana, poznatog po tome što je glumio Džejms Bonda.Ovo preduzće se udružilo sa poznatom italijanskom frimom Zegna.

Ne redak primer toga kako se domaće firme uz pomoć partnera iz inostranstva brzo ubacuju u prve redove.

Govori se o kvlaifikaciji radnika, sopstvenom dizajnu i boljem kvaltitetu prozivoda.Oni znaju da im je to šansa da prežive, kaže 30 godišnji Ćen Sićang, šef firme koja na novom sajmu u gradu organizuje medjunradne sajmove obuće."Dve trećine fabrika obuće u Vendžou više neće postojati. Jeftini proizodjači će se sve više seliti u unutršnjost Kine – kao što su to već učinli veliki prozivdjači. Kangnai i Aokang koji su otvorili fabrike u Sečuanu.U Vendžou će preživeti samo oni koji prozivode kvalitetnu robu."

Nova čarobna formula glasi – stvaranje sopstvenih marki – I to pre nego što prozivodi sa zapada preplave kinesko tržište, koje je inače kineska srednja klasa odavno spremna da plati.

Samo ako preduzećima kao što su Aoknag i Kangnai uspe da povećaju vrednost njihovih proizvoda, onda će i narednih godina biti intersantni za priče o uspešnim preduzećima.