Veliki koncerni igraju „rulet gladi“

Na spekulacijama sa prehrambenim namirnicama zarađuju se milijarde. Banke, hedž-fondovi i veliki ulagači mogu preko fondova da spekulišu sa cenama poljoprivrednih proizvoda. Na nemačkom tržištu uloženo je oko 11 milijardi evra u spekulativne finansijske proizvode koji se odnose na prehrambene namirnice. Oko 6,2 milijardi evra od te svote otpada na osiguravajuće društvo „Alijanc“ (Allianz), a prema informacijama humanitarne organizacije „Oksfam“ (Oxfam), naveliko ulaže i Dojče banka.

Zato je „Oksfam“ prošle sedmice organizovao protestno okupljanje pred zgradom uprave „Alijanca“ u Minhenu, tokom održavanja skupštine deoničara. Glavni prigovor: taj koncern učestvuje u „ruletu gladi“. Tako glasi i naziv jedne studije koju je objavio  „Oksfam“ i u kojoj se oštro kritikuje poslovanje „Alijanca“, Dojče banke i drugih velikih ulagača. U studiji se zaključuje da oni svojim spekulacijama sa prehrambenim namirnicama utiču na rast cena. Istog su mišljenja i druge organizacije, na primer „Fudvoč“ (Foodwatch).

Rast cena za 300 odsto

I zaista, nagli rast cena zabeležen je u celom svetu. Tako je u Etiopiji u poslednjih nekoliko godina kukuruz poskupeo za skoro 200 odsto, pšenica u Somaliji za 300, a u Sudanu za 90 procenata. Posledice tog drastičnog rasta cena su fatalne: stanovnici siromašnih zemalja troše i do 80 odsto svojih prihoda za hranu. Samo nekoliko centi više za džak žitarica može da izazove egzistencijalnu krizu. Već sada širom sveta gladuje 870 miliona ljudi. Najteže su pogođeni žene i deca. S druge strane, nagli pad cena može da naruši ravnotežu na tržištu i uništi seljake.

U „Alijancu“ ne veruju da su njihove spekulacije na berzama odgovorne za oscilacije cena. Naprotiv. „Mi savetujemo naše klijente da ulažu anticiklično. Ako pogledate investiciono ponašanje naših klijenata, dakle kada kupuju i kada prodaju, onda je vidljivo da oni kupuju kad cene padaju i prodaju kad cene rastu“, kaže Nikolaj Tevez iz „Alijanca“. On smatra da to pomaže da se uspostavi ravnoteža na tržištu.

Sporno istraživanje

„Alijanc“ i druge velike finansijske institucije imaju podršku pojedinih stručnjaka. Ekonomista Ingo Piz proučio je više od 30 istraživanja na tu temu, i to iz perioda između 2010. i 2012. godine. Njegova teza glasi: za rast cena su pre svega odgovorni drugi faktori, poput povećane potražnje za mesom ili bio-gorivom. No, i ta teza je izazvala talas kritika. Humanitarne organizacije kažu da je Piz izabrao samo ona istraživanja koja potkrepljuju njegovu tezu.

Bez obzira na brojne argumente za i protiv spekulacija na tržištu prehrambenih proizvoda, mnoge banke su u međuvremenu i same donele odluku da se više neće baviti tom vrstom finansijskih poslova. Tako su, na primer Komerc banka i Deka-Bank već obustavile tu vrstu ulaganja. I DZ-Bank i Union Investment najavljuju da će prestati da nude te finansijske transakcije.

No za ekonomistu Davida Hačfelda iz „Oksfama“ to nije dovoljno: „Mi želimo da politika ponovo počne na odgovarajući način da reguliše tržišta.“

Autorke: Štefani Hepner / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković