1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Veliki koncerni igraju „rulet gladi“

Humanitarne organizacije već godinama protestuju protiv spekulacija sa prehrambenim namirnicama. One tvrde da banke i druge finansijske institucije na taj način prouzrokuju drastična poskupljenja hrane i glad u svetu.

Na spekulacijama sa prehrambenim namirnicama zarađuju se milijarde. Banke, hedž-fondovi i veliki ulagači mogu preko fondova da spekulišu sa cenama poljoprivrednih proizvoda. Na nemačkom tržištu uloženo je oko 11 milijardi evra u spekulativne finansijske proizvode koji se odnose na prehrambene namirnice. Oko 6,2 milijardi evra od te svote otpada na osiguravajuće društvo „Alijanc“ (Allianz), a prema informacijama humanitarne organizacije „Oksfam“ (Oxfam), naveliko ulaže i Dojče banka.

Protest protiv „ruleta gladi“

Protest protiv „ruleta gladi“

Zato je „Oksfam“ prošle sedmice organizovao protestno okupljanje pred zgradom uprave „Alijanca“ u Minhenu, tokom održavanja skupštine deoničara. Glavni prigovor: taj koncern učestvuje u „ruletu gladi“. Tako glasi i naziv jedne studije koju je objavio  „Oksfam“ i u kojoj se oštro kritikuje poslovanje „Alijanca“, Dojče banke i drugih velikih ulagača. U studiji se zaključuje da oni svojim spekulacijama sa prehrambenim namirnicama utiču na rast cena. Istog su mišljenja i druge organizacije, na primer „Fudvoč“ (Foodwatch).

Rast cena za 300 odsto

I zaista, nagli rast cena zabeležen je u celom svetu. Tako je u Etiopiji u poslednjih nekoliko godina kukuruz poskupeo za skoro 200 odsto, pšenica u Somaliji za 300, a u Sudanu za 90 procenata. Posledice tog drastičnog rasta cena su fatalne: stanovnici siromašnih zemalja troše i do 80 odsto svojih prihoda za hranu. Samo nekoliko centi više za džak žitarica može da izazove egzistencijalnu krizu. Već sada širom sveta gladuje 870 miliona ljudi. Najteže su pogođeni žene i deca. S druge strane, nagli pad cena može da naruši ravnotežu na tržištu i uništi seljake.

U „Alijancu“ ne veruju da su njihove spekulacije na berzama odgovorne za oscilacije cena. Naprotiv. „Mi savetujemo naše klijente da ulažu anticiklično. Ako pogledate investiciono ponašanje naših klijenata, dakle kada kupuju i kada prodaju, onda je vidljivo da oni kupuju kad cene padaju i prodaju kad cene rastu“, kaže Nikolaj Tevez iz „Alijanca“. On smatra da to pomaže da se uspostavi ravnoteža na tržištu.

Sporno istraživanje

Spekiliše se i cenama bio-goriva

Spekiliše se i cenama bio-goriva

„Alijanc“ i druge velike finansijske institucije imaju podršku pojedinih stručnjaka. Ekonomista Ingo Piz proučio je više od 30 istraživanja na tu temu, i to iz perioda između 2010. i 2012. godine. Njegova teza glasi: za rast cena su pre svega odgovorni drugi faktori, poput povećane potražnje za mesom ili bio-gorivom. No, i ta teza je izazvala talas kritika. Humanitarne organizacije kažu da je Piz izabrao samo ona istraživanja koja potkrepljuju njegovu tezu.

Bez obzira na brojne argumente za i protiv spekulacija na tržištu prehrambenih proizvoda, mnoge banke su u međuvremenu i same donele odluku da se više neće baviti tom vrstom finansijskih poslova. Tako su, na primer Komerc banka i Deka-Bank već obustavile tu vrstu ulaganja. I DZ-Bank i Union Investment najavljuju da će prestati da nude te finansijske transakcije.

No za ekonomistu Davida Hačfelda iz „Oksfama“ to nije dovoljno: „Mi želimo da politika ponovo počne na odgovarajući način da reguliše tržišta.“

Autorke: Štefani Hepner / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković