1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Veliki događaji prilika za autokratske režime

Pojedine autokratske države kao što su na primer Kina, Ukrajina ili Katar, rado se predstavljaju kao domaćini velikih sportskih manifestacija reklamirajući na taj način svoju sopstvenu zemlju.

Impozantna otvaranja, moderni stadioni, oduševljeni ljudi i svetski poznate zvezde –Olimpijske igre i međunarodna fudbalska takmičenja dobra su reklama za sopstvenu zemlju. Takve manifestacije podstiču turizam, a ne tako retko i visoki političari svojom posetom počaste zemlju domaćina. To su shvatile i autokratske zemlje koje se kandiduju za velike sportske događaje.

„Za autokratske vladare to je ’negovanje imidža’ ako se takve manifestacije održavaju u njihovim zemljama“, kaže Vencel Mihalski, šef nemačkog ogranka nevladine organizacije „Hjuman rajts voč“. Prema njegovim rečima, svetu i sopstvenom narodu treba pokazati da u njihovim zemljama nije sve baš tako kako to predstavljaju protivnici i da tu ima srećnih ljudi: „Narodu se daje hleba i igara, tako da se on ne buni.“

Adolf Hitler na Olimpijskom stadionu u Berlinu 1936.

Adolf Hitler na Olimpijskom stadionu u Berlinu 1936.

Održavanje velikih manifestacija u autokratskim zemljama nije nikakav novi fenomen. Ansgar Molcberger, sportski istoričar na visokoj školi za sport u Kelnu, priseća se Olimpijskih igara 1988. u Seulu, zatim Svetskog fudbalskog prvenstva 1978. u Argentini i Olimpijskih igara 1968. u gradu Meksiku. Pre tih manifestacija dolazilo je do krvavog gušenje studentskih protesta. Molcberger posebno podseća na Olimpijske igre u Berlinu 1936.: „Ta manifestacija predstavlja primjer kako je nacistička diktatura iskoristila veliki sportski događaj da bi skrenula pažnju od stvarnih zbivanja u Nemačkoj.“

Pozitivni efekti

Molcberger ukazuje i na to da je odluka o organizaciji aktuelnog Evropskog prvenstva u fudbalu doneta još 2007, kada se Ukrajina pod rukovodstvom Viktora Juščenka i Julije Timošenko nalazila na putu ka Evropskoj uniji. Pojedini aktivisti za ljudska prava, kao i je Vencel Mihalski iz „Hjuman rajts voča“, smatraju da postoje, međutim, i neki pozitivni efekti: „Velike manifestacije mogu da posluže nevladinim organizacijama i kritički raspoloženim međunarodnim političarima da ukažu na povrede ljudskih prava o kojima se malo zna i o kojima se ne izveštava“, kaže Mihalski.

On dodaje da se na taj način može povećati pritisak na pojedine vlade, mada, prema njegovim rečima, velike manifestacije u većini slučajeva nisu dovele do nekih dubokih promena. Ipak, u nekim pojedinačnim slučajevima, zbog međunarodnog pritiska, na slobodu su pušteni politički zatvorenici.

Autori: Kristina Ruta / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković