Veliki brat zna sve više o nama

O zaštiti podataka list Badiše cajtung piše:

„Za uprave velikih kompanija zaštita podataka je nepoznat pojam i na to ukazuje više afera u poslednje vreme. Bivši šef železnice morao je da ode sa položaja, jer je pokušavao da spreči raščišćavanje slučaja špijuniranja zaposlenih. Problem je u tome što postoje rupe u zakonu o zaštiti ličnih podataka kada je u pitanju prodaja adresa i drugih podataka. Tu bi političari morali nešto da učine, ali oklevaju. Buka, kada se otkrije neki skandal po pravilu je veća od spremnosti da se zaista nešto učini“, piše „Badiše cajtung“.

O istoj temi list Lauzicer rundšau piše:

„U određenom trenutku kvantitet prelazi u kvalitet i u određenom trenutku od vremena Bila Gejtsa postaće vreme Džordža Orvela. Svako ko je prilikom razgovora o zapošljavanju od novog potencijalnog poslodavca čuo niz ’gugliranih’ podataka o sopstvenoj karijeri zna o čemu je reč. Ali, to nije sve. Elektronska zdravstvena legitimacija, poreski broj, legitimacija koju čita mašina, pohranjivanje podataka o mobilnom telefonu – sve su to podaci koje svako od nas svakodnevno ostavlja za sobom, sve ih je više i time su sve veće mogućnosti da budu zloupotrebljeni“, upozorava list „Lauzicer rundšau“.

A šta kad gusari budu postali političari?

List Noje osnabriker cajtung bavi se gusarima:

„Što se duže NATO i EU igraju mačke i miša sa gusarima, umesto da ih odlučno zastraše, utoliko će više situacija izmicati kontroli. Drska otmica američkog kapetana i njegovo krvavo oslobađanje jasno pokazuju čemu vodi neodlučan pristup rešavanju problema. A problem će samo postajati sve veći. Naime, svaka uspešna otmica, svaka otkupnina čine gusare jačim.

Onaj ko, kao gusari, mlade u Somaliji naoružava i garantuje im bar malo blagostanja – taj vrlo brzo stiče političku snagu. Ukoliko morski razbojnici postanu politički činilac u zemlji onda više nema šale. Opasnost koju bi u tom slučaju predstavljala Somalija bilo bi moguće otkloniti još samo po cenu pomorskog rata“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

Užasu bez kraja bliži se užasan kraj

List Frankfurter rundšau komentariše građanski rat u Šri Lanki i piše:

„Užasu bez kraja bliži se užasan kraj. Posle 25 godina ratovanja i 75 hiljada mrtvih čini se da je građanski rat u Šri Lanki ušao u završnicu. Ali, i dalje su desetine hiljada civila opkoljene u području sukoba. Tamilski pobunjenici koriste sunarodnike kao živi štit, armija ih bombarduje. I nijednu stranu nimalo ne interesuje sudbina civila.

Međunarodna zajednica malo šta može da učini osim da od obe strane odlučno zahteva da omoguće što većem broju stanovnika da odu pre konačnog obračuna, jer ovaj sukob više ne može da se reši miroljubivo. Možda je šef pobunjenika Prabakaran nekada bio borac za slobodu, ali je odavno postao najobičniji terorista. Ipak, pobeda (vladinih snaga) na bojnom polju biće samo prividna pobeda, jer će sukob nastaviti da tinja“, piše „Frankfurter rundšau“.

„Loše banke“ za „loše obveznice“

Fajnenšel tajms Dojčland komentariše ideju o izdvajanju bezvrednih hartija od vrednosti u posebnu „lošu banku“ (bad bank) o čemu se juče razgovaralo na sastanku kancelarke i nadležnih ministara i predstavnika banaka i piše:

„Nemački poreski obveznici moraće da progutaju tu pilulu. Ma kako na kraju bude izgledao model ’loše banke’ jasno je da se na taj način ogromni finansijski rizici iz banaka sele u javne budžete. To i jeste jedini smisao i cilj cele operacije i on je opravdan.

Naime, tek kada se raščisti situacija u finansijskom sektoru banke će ponovo moći da odobravaju kredite koji su neophodni za novi ciklus privrednog rasta. Osnovna ideja berlinskog sastanka jeste da se u bankama otvore posebne deponije za te takozvane otrovne vrednosne papire. Za njih bi onda garantovala država. Političari na taj način izbegavaju opasnosti daljeg podržavljenja banaka i ne mešaju se u rukovođenje.

Istovremeno, nadaju se da trošak za poreske obveznike neće biti prevelik. Najveća opasnost je u tome da ni ova akcija spasavanja ne bude dovoljna i da finansijski sektor nastavi da klizi nizbrdo. Već sada je jasno da zbog recesije bankama prete novi gubici. Zbog toga plan mora biti velikodušan i dovoljno agresivan kako bi imao trajno dejstvo“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković