1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Veliki brat uživo iz svemira!

Još jedan veliki korak za čovečanstvo. Trajno naseljavanje Crvene planete postaje sve izvesnije. Sve je više onih koji u to veruju. Među njima je i jedan Nemac. Štefan Ginter se se već prijavio za odlazak na Mars.

default

Putovanje u pripremi

Od kako mobilna laboratorijska stanica, rover „Kjuriositi“ svakodnevno šalje nova saznanja o planeti Mars, u svetskoj javnosti se sve više govori i o slanju ljudske posade u te krajeve svemira, u skorijoj budućnosti. Međutim, ne govori se samo o naučnoj misiji Zemljana na Marsu, već odnedavno i o jednom naučno-komercijalnom projektu, u kojem bi da učestvuje i Štefan Ginter, 45-godišnji inženjer, stručnjak za simulaciju letenja u svemiru. On o odlasku u udaljene krajeve univerzuma sanja još od detinjstva.

„Taj osećaj da bi mogao biti prvi čovek na Marsu, neko ko će na toj planeti napraviti prvi korak je ono što me fascinira. Ali i sama pomisao na momente i impresije poput prvog izlaska ili zalaska Sunca na Crvenoj planeti, ogromne klisure“, priča Ginter u razgovor sa nemački javni servis ARD.

Štefanov san više nije naučna-fantastika

DLR Aufnahmen vom Mars

Život na Marsu

Jedna holandska fondacija, nedavno je najavila realizaciju naučnog projekta, kojim je za deset godina predviđeno slanje ljudske posade na Mars. Za kandidatima se uveliko traga i njihov zadatak biće ne samo odlazak, već i ostanak na Crvenoj planeti. Četiri astronauta-dobrovoljca živeli bi u specijalnim kapsulama, adaptiranim uslovima, koje diktira ova još uvek nedovoljno istražena planeta Sunčevog sistema. A to znači snabdevanje kiseonikom, hranom i strujom je zagarantovano, barem tako tvrde nosioci projekta.

Putovanje svemirom trajalo bi sedam meseci, a po dolasku na Mars, Zemljani bi trebalo da postanu prvi stanovnici Crvene planete.

„Oni koji se zaista odluče da otputuju tamo to čine, zato što tamo zaista tamo žele da žive, ne da bi tamo umrli. Ljudi umiru na raznim mestima. I ovde na Zemlji i u svemiru, pa tako mogu da umru i na Marsu. Međutim, možda ćemo tamo živeti čak i duže“, kaže Nemac Štefan Ginter.

Od naučne misije do rijaliti programa

Astronauti i dobitnici Nobelove nagrade podržavaju najavljeni projekat, iako je još uvek neizvesno da li će uopšte biti obezbeđeno dovoljno sredstava za njegovu realizaciju. Prema prvi procenama, za slanje ljudske posade na Mars i njihov život na Crvenoj planeti, potrebno je pet milijardi evra. Neobična zamisao da se projekat finansira prodajom reklamnog prostora u televizijskom programu, koji bi podrazumevao prenos uživo kompletne emisije, naišla je na veliko interesovanje. Ginteru komercijalni aspekt projekta uopšte ne smeta. „Za kompletnu civilizaciju je važno da se napravi veliki korak te vrste. Kao što je to Kolumbo nekada učinio, svestan ogromnog rizika, i u vreme kada su ljudi verovali da bi ploveći morem mogli doći do kraja sveta ili čak pasti sa ivice planete.“

U odnosu na ta vremena, naučnici su u međuvremenu, daleko odmakli. Štefan Ginter je apsolutno uveren u uspeh projekta, koji ga kako kaže, neće u potpunosti udaljiti od planete Zemlje. Veruje da će i kao Marsovac održavati kontakt sa Zemljanima – i to mejlom, koji će doduše verovatno stizati sa „delimičnim zakašnjenjem“.

Autor: Jakov Leon (ard)
Redakcija: Dijana Roščić