"Veliki brat" - "malo dete"?

Opreznost je važnija od brzine – načelo je koje je u zakonodavstvu proteklih godina više puta ignorisano. Jer, Ustavni sud je često morao da interveniše i naknadno ispravlja stvari. Tako je bilo kada su najviši čuvari ustava želeli da im se odobri mogućnost primene evropskog naloga za hapšenje, pretresa novinarskih redakcija, špijuniranja privatnih računara preko interneta i da se donese zakon koji bi legalizovao obaranje otetih putničkih aviona.

I pored ovog poražavajućeg bilansa, političari, pre svega iz redova hrišćanskih unija, ne prestaju da stežu mengele. Savezni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble bi najradije angažovao vojsku na poslovima policije, memorisao otiske prstiju ne samo u pasošima nego i u uredima za prijavu prebivališta, podatke sa vinjete za autoputeve koristio za suzbijanje kriminala, a pretpostavku o nevinosti stavio van snage. Šef stranke i poslaničkog kluba Stranke slobodnih demokrata, Gido Vestervele, imajući u vidu te planove govori o «propadanju običaja pravne države»: «Jedan ustavni ministar bi trebalo da brani i štiti ustav a ne da ga relativizuje i dovodi u pitanje. Sloboda i bezbednost naših građana se ne mogu čuvati dokidanjem slobode građana», rekao je Vestervele.

Ministar unutrašnjih poslova Šojble, koji je po dužnosti zadužen za ustav, takve stavove smatra zastarelim i poziva se na svoju odgovornost za zaštitu naroda: «Pokušavam da to činim bez histerije. Pokušavam da ljudima ne uterujem strah i brigu. Pre godinu dana, uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, stalno sam pozivao na smirenost i govorio: činimo ono što je u ljudskim mogućnostima; ne može biti stoprocentne bezbednosti. Ali, mi moramo uzeti u obzir razvoj u svetu, pretnje, izmenjene tehničke mogućnosti, i na to moramo biti pripremljeni. Ne više, ali ne ni manje od toga».

Za ministrovu koleginicu iz kabineta, ministarsku pravosuđa Brigite Cipris, Šojbleove ideje idu malo predaleko. Ona se, na primer, čudi zbog toga što političari Unije žele da se formira centralna banka otisaka prstiju koja bi policiji bila na raspolaganju u svakom trenutku: "Uvek smo govoriili da u svakom pojedinačnom slučaju moramo da se pitamo: šta nam je potrebno da bismo garantovali bezbednost i da li će i u kojoj meri to značiti ograničavanje prava i sloboda? To zavisi i od stepena opasnosti. To znači da taj stepen opasnosti moramo odrediti pažljivim analizama. I zatim moramo da utvrdimo šta će nam stvarno biti od koristi u suzbijanju terorističkih akcija», izjavila je Ciprisova.

Ministar unutrašnjijh poslova Šojble bi voleo i da može da špijunira privatne računare preko interneta. Za pravnopolitičkog eksperta Stranke slobodnih demokrata i bivšu ministarku pravosuđa, Sabine Lojthojser-Šnarenberger, bilo bi to slom svih brana u području privatne sfere i imalo bi veoma loše posledice na slobodu štampe i ostala osetljiva područja. «Jer", kaze ona, "onda bi bez problema bilo moguće ustanoviti sa kim je razgovarao neki novinar, ili lekar, ili sveštenik, ustanoviti ne samo sa kim je razgovarao, več i kome je slao elektronsku poštu, i tada će moći da se ustanovi ko je bio informant».

U najoštrije kritičare planiranih zakona spada i opunomoćenik Saveza pokrajina za zaštitu podataka, Peter Šar. On je juče prezentirajući izveštaj o svom radu rekao da je tehnološki gledano totalni nadzor odavno moguć. Te da je samo pitanje pravne države kako se na to reaguje. Po mišljenju Šara, suviše opušteno.