1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Veliki štrajk u Velikoj Britaniji

U Velikoj Britaniji je počeo jedan od najvećih štrajkova u poslednjih 30 godina. Dva miliona zaposlenih u javnih službama pozvani su da obustave rad i dignu glas protiv planiranih smanjenja penzija.

Sindikati se bore protiv reforme penzionog sistema, koju je najavila vlada

Sindikati se bore protiv reforme penzionog sistema, koju je najavila vlada

Medicinske sestre, bolničari i zaposleni u saobraćajnim preduzećima u ponoć su prvi stupili u štrajk, za koji se procenjuje da će biti najveći u poslednjih 30 godina. Na najvećem evropskom aerodromu Hitrou u Londonu očekuju se zakašnjenja i do 12 sati. Štrajk su najavili i carinici i policajci zaduženi za posošku kontrolu. Štrajkuju i zaposleni u čistoći, a većina škola će biti zatvorena.

Sindikati se bore protiv reforme penzionog sistema, koju je najavila vlada. Ta reforma je samo deo mera štednji, kojima vlada nastoji da smanji dugovanja i one između ostalog predviđaju da zaposleni u državnim službama ubuduće rade godinu dana duže, kao i da mesečno za penzije uplaćuju više novca.

„Nije ih bilo briga zbog gubljenja radnih mesta, nije ih bilo briga zbog privatizacije, gledali su kako inflacija probija sve granice i ono što se desilo je to da sada žele da nam smanje penzije i ljudi su rekli šta je mnogo, mnogo je“, kaže šef sindikata Dejv Prentis.

Britanski ministar finansija Džordž Ozborn

Britanski ministar finansija Džordž Ozborn

Vlada poziva sindikate da „ne uništavaju ekonomiju“

Premijer Dejvid Kameron najavio je da neće odustati od planiranih reformi, a vlada kritikuje sindikate zbog pokretanja štrajka u ekonomski teškom momentu. Ministar finansija Džordž Ozborn obratio se sindikatima sledećim rečima: „Još jednom bih pitao sindikate zašto uništavaju našu ekonomiju u vremenu kao što je ovo i zašto rizikuju svoja radna mesta. Odustanite od štrajka.

Britanska vlada juče je korigovala prognoze vezane za privredni rast za tekuću i sledeću godinu. Odbor za budžetska pitanja tako za ovu godinu očekuje rast bruto nacionalnog dohotka od 0,9 odsto, a ne 1,7 procenata kao što se predviđalo u martu.

Prognoze za sledeću godinu su da će rast biti 0,7 procenata. U martu se još računalo sa 2,5 procenta. Najnovije prognoze polaze od pretpostavke da će državama evro-zone poći za rukom da stave pod kontrolu dužničku krizu, saopštio je ministar finansija Džordž Ozborn. Ukoliko se to ne dogodi, moguće su još gore prognoze za Englesku.

Autor: Boris Rabrenović (agencije)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković