1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Velike demonstracije za nezavisnost Katalonije

Barselona tako nešto nije doživela. Sinoć (11.9.) je najmanje 600.000 ljudi izašlo na ulice tog grada, tražeći nezavisnost Katalonije. Da je sve više Katalonaca za nezavisnost od Španije, potvrđuju i poslednje ankete.

Veliko uzbuđenje na ulicama Barselone. Španski mediji su sa entuzijazmom izveštavali o demonstracijama, koje su blokirale grad. „U Barseloni je sve u prekidu, ulice su preplavljene ljudima“, govori reporterka jedne televizije, izveštavajući sa lica mesta.

Feran Estrada Porta (79) sa tradicionalnom kapom „baretinom“, katalonskom zastavom i trubom na demonstracijama u Barseloni

Feran Estrada Porta (79) sa tradicionalnom kapom „baretinom“, katalonskom zastavom i trubom na demonstracijama u Barseloni

O broj učesnika na demonstracijama i dalje se špekuliše, ali procene govore o više stotina hiljada ljudi. Bio je to veliki protest za nezavisnost Katalonije i protiv centralne vlade u Madridu. Organizatori demonstracija tvrde da je na ulicama Barselone bilo dva miliona ljudi. Mladi, stari, kompletne porodice, koje su u rukama imale katalonske zastave, crveno-žute boje sa belom zvezdom na plavoj pozadini. Inače se smatra obeležjem ovdašnjih separatista. I kao u svakoj priči u kojoj se traži otcepljenje, u najvećoj meri radi se o novcu, kažu demonstranti. „Mi ovde plaćamo za sve, a navodno smo mi ti koji smo nesolidarni.“

Ravnopravnija poreska politika

Naime, autonomna oblast Katalonija iz budžeta godišnje izdvaja 16 milijardi evra za potrebe najsiromašnijih delova Španija i zbog toga na kraju nema novca u svojoj kasi. Predsednik katalonske vlade, nacionalista Artur Mas, od centralne vlade u Madridu traži ravnopravniju poresku politiku. Opterećenje građana moralo bi da bude pravednije raspoređeno, smatra on.

Katalonskim nacionalistima je naročito neprijatno to što su prošlog meseca morali da zatraže finansijsku pomoć od pet milijardi evra iz državnih fondova. Španska vlada pozitivno je odgovorila na taj zahtev, jer bi bez njega, funkcionisanje javnih službi, bolnica, škola i apoteka, bilo nemoguće. Pored odobrene pomoći, određena je i granica dozvoljenog budžetskog deficita u oblastima od 1,5 odsto. Ukoliko se to pravilo poštuje, može se računati na državnu pomoć. Katalonci se u te odredbe ne uklapaju. Katalonija jeste najjača privredna oblast Španije, po svom bruto društvenom proizvodu mogla bi uporediti sa Portugalom, ali ta španska, autonomna oblast, prilično je zadužena. Visina dugova je na nivou od 42 milijarde evra.

„Mi najbolje znamo šta nam treba“

Demonstrante to ni najmanje ne zanima. Oni smatraju da bi Barseloni bez Španaca i Madrida bilo daleko bolje. „Ovde sam zato što se zalažem za socijalno pravedniju zemlju. Mogli bismo bolje da raspolažemo novcem. Uostalom, mi najbolje znamo šta nam treba.“

U svakom slučaju, velike demonstracije u Barseloni, potvrdile se ono što poslednja istraživanja javnog mnjenja već tvrde, da je oko 51 odsto Katalonaca za nezavisnost od Španije i Madrida.

Autori: Danijel Zulcman, Madrid / Jakov Leon

Odg. urednik: Ivan Đerković